Лазарева субота је покретни хришћански празник који се слави у знак сећања на праведног Лазара кога је Исус оживео и тиме пружио доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Пада у суботу уочи празника Цвети, тј. шесте суботе у Великом посту.
Према веровању Бугара, Лазар је био заштитник и чувар шуме и жбуња. Секао је дрвеће да би створио слободан простор који би људи претворили у њиве. Око Лазареве суботе се живот буди из зимског сна, а девојке се спремају за венчање.
На Лазареву суботу девојке стасале за удадбу или како их још зову – лазарице – обучене у свечане народне ношње, богато искићене и са прелепим украсом на глави, обилазе цело насеље у поворкама, изводећи ритуалне игре и певајући обредне песме за здравље и благостање, уз жеље за радости, срећан брак и више деце.
У свакој кући оне су радо дочекиване и дариване обредним погачама и белим јајима која фарбају за Васкрс. Верује се да ће кућа у коју лазарице уђу, бити пуна весеља и среће.
У народу се сматрало да се девојка која није била лазарица неће удати. Веровало се да је змај може украсти и оженити се њоме.
У бугарском фолклору празник је везан за пролеће као прелазни период и симбол препорода живота, буђења енергије природе, младости и новог почетка.
Саставила и уредила: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС и архиваВише од 20 година у граду Монтани, на северозападу Бугарске, постоји традиција да се 6. јануара – на Богојављење, у вештачко језеро у парку Монтанензијум баца крст. Двадесетак ентузијаста скаче у воду такмичећи се ко ће први да га извади из језера. Ове..
Бугарска православна црква и верници прослављају данас празник посвећен Светом Силвестру, који је био римски папа од 314. до 335. године, а који је према легенди крстио цара Константина I Великог. У Бугарској се Свети Силвестар поштује као..
Становници два града на југозападу земље – Петрича и Разлога , прослављају долазак Нове 2024. године кукерским фестивалима. У Петричу данас се одржавају традиционалне Станчинарске игре на којима ће кукерске групе са преко 1.000 учесника..