„Желимо да поставимо војне споменике на територији Северне Македоније, али се разговори о томе тешко одвијају“, изјавио је у интервјуу програму „Хоризонт“ БНР Иво Антонов из Министарства одбране. Проблем није у нечињењу Бугарске, већ у препрекама које ствара Скопље, прокоментарисао је експерт и подсетио да је за слободу Македоније погинуло 175.000 Бугара.
„Све што смо тамо успели да направимо – сваки споменик, сваки камен је велики успех који је резултат пуно рада и дипломатских напора“, подвукао је Антонов.
Он је рекао да озбиљан успех представља обнављање чесме-споменика пуковнику Константину Каварналијеву, који је погинуо 1913. г. спасавајући становништво Дојрана. Антонов је још истакао да су споменик обновили локални македонски мајстори и фирме, што показује да проблем није у људима, већ у властима.
Бојанска црква биће привлачан центар за делегате 47. заседања Комитета за светско наслеђе УНЕСКО-а , који ће се окупити у Софији у јулу ове године. Храм Светог Николе и Светог Пантелејмона један је од културних симбола Бугарске и на листи је..
Висока војно-поморска школа „Никола Вапцаров“ у Варни је обележила 144 године од свог оснивања. Она је најстарија техничка образовна установа у Бугарској, која се током година афирмисала као најугледнији центар за обуку поморског кадра. Од свог..
Смештен међу брдима Љулин планине, Клисурски манастир Свете Петке привлачи својом тајанственошћу и духовношћу. Налази се на само 7 км од бањског одмаралишта Банкје, недалеко од села Клисура. Зими ова света обитељ као да још дубље тоне у тишину,..