6. маја 1651. г. бугарски католички бискуп Филип Станиславов је у Риму објавио прву штампану књигу са елементима новобугарског језика - "Абагар". Књига је објављена на ћирилици, при чему је текст штампан на пет великих листова ширине 44,5 см и висине 33,5 см само с једне стране. Папир је италијански, танак и груб. У доњем делу листови су нумерисани ћириличним словима која одговарају бројкама. На сваком листу текст је одштампан у четири тесна ступца уоквирена орнаментима. Ако се ступци исеку и поређају један за другим, добија се трака дуга око 5 метара и 80 см. Тако цела књига представља дуги замотак.
Једини такав сачувани примерак налази се у библиотеци у Болоњи.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..