Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Свиштов обележава 95 година Музеј куће Алека Константинова

Фотографија: архива

Изложбом ће у подунавском граду Свиштову, родном граду Алека Константинова, бити обележено 95 година постојања Музеј куће Алека Константинова, једног од најзначајнијих бугарских писаца и друштвених посленика и оснивача организованог планинарења у земљи.


Родна кућа Константинова је једна од најупечатљивијих зграда у Свиштову. Мало позната чињеница је да је 1896. године писац одбио да је прода једном трговцу који му је за њу понудио 15.000 златних лева. Посебно драгоцен експонат је срце Алека Константинова које је изложено у његовој родној кући. Пушка којом је убијен и одећа коју је носио на дан убиства такође су део збирке музеја.


Нова музејска поставка укључује до сада неизлагане фотографије Алека Константинова и његове породице, оригиналне документе Комитета за претварање његове родне куће у музеј, фотографије и планови зграде из 20. века.

Фотографие: БГНЕС и архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20