Тешко да некога треба убеђивати у то да се добровољним давањем крви може спасити људски живот. Данашњи дан је посвећен подизању свести о добровољном давању крви и повећању информисаности о потреби за сигурним резервама крви и крвних компоненти у целом свету.
Сви који желе и који су свесни да је давање крви племенита и одговорна ствар, могу да у свако доба године донирају крв, каже директор Националног центра за хематологију и трансфузију др Николај Николов. По његовим речима, потребно је организовање кампања давања крви и то током целе године ради ритмичког обезбеђивања довољних и одрживих резерви крви и крвних компоненти. Међутим, пандемија Covid-19 је неминовно имала свој утицај на добровољно давање крви у Бугарској.
„Запажа се, иако невелики, пад броја добровољних давалаца крви и крвних компоненти – каже др Николов у интервјуу програма „Христо Ботев“ БНР. – У поређењу са 2018. годином, када је било раста броја давалаца крви за око 3-4 одсто, у 2019. и 2020. години њихов се број смањује за 3-6 одсто у свим центрима за хематологију и трансфузију широм земље.“
С обзиром на развој епидемије коронавируса и све већи број вакцинисаних особа, актуелно постаје питање правила добровољног давања крви и крвних компоненти.
„Свако може да донира крв 28 дана после позитивног резултата PCR теста“, прецизирао је др Николов. Што се тиче вакцинације, када се антиковид вакцина даје у две дозе, давање крви је забрањено у периоду између две дозе и 28 дана после прве дозе. То важи не само на давање крви већ и на давање плазме“, прецизира специјалиста.
„До сада смо добили, обрадили и припремили за достављање болницама преко 3.500 доза од по 200 мл. До краја протекле године је Национални центар за хематологију и трансфузију обезбеђивао реконвалесцентну плазму за здравствене установе у целој земљи, а после су се укључили и Регионални центри у Плевену, Старој Загори , Варни и Пловдиву. Од самог почетка плазма се могла донирати и у Војној болници“, подсетио је др Николов.
Oвогодишњи слоган Светског дана добровољних давалаца крви jе „Нека свако срце куца“. Циљ је подстаћи све који имају могућност и чије здравствено стање дозвољава, да постану редовни добровољни даваоци крви. Према др Николају Николову, иако слабо, у Бугарској број добровољних давалаца крви расте сваком годином. Па ипак:
„Проценат крви коју су донирале особе у блиском сродству са пацијентима је још увек велик – преко 80%. У извесном смислу може се рећи да је спекулација то да уколико за пацијента у болници нико од њему блиских особа не може да обезбеди крв, пацијенту се неће улити крв. Нема таквих случајева. Али истина је да је у неким тренуцима веома тешко набавити потребну крв, посебно када је реч о ретким крвним група. Тада упућујемо апел његовим блиским сродницима да донирају крв, јер је могућност да неко од њих буде исте крвне групе велика.“
И пошто се око сваког Центра за хематологију и трансфузију увек нађу лица која ће понудити своју крв за новац, др Николов је прецизирао да донирање крви за новац ни на који начин није везано за рад Центара за хематологију и трансфузију у Бугарској већ томе доприносе рођаци пацијената којима је потребна трансфузија.
Саставила: Елена Каркаланова
Извор: Програм „Христо Ботев“ БНР, интервју Мартине Крстеве
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..