Судбина три мала медведа у региону Родопа узбудила је бугарску јавност. Након треће за редом спасилачке акције у току само 10 дана, у региону града Смољана, државни експерти задужени за очување биолошке разноврсности су на радном састанку размотрили мере за спречавање инцидената ове врсте и очување заштићене животињске врсте.
Након што су пронађена прва два мала медведа, извршена је провера свих издатих ловних дозвола. Прегледани су и снимци сигурносних камера у близини места на којима су пронађени медведи, али нема трагова ловокрађе.
По речима директора Јужноцентралног државног шумског предузећа инж. Здравка Бакалова, тренутно се мрки медвед налази у сезони парења. Стручњаци наводе да понашање мужјака у том периоду често може довести до протеривања младунчади. Они разматрају и друге могуће разлоге за одвајање младунчади од мајке, али ипак по њиховом мишљењу водеће објашњење је биологија врсте.
Другачији став има Владимир Тодоров са Института за биодиверзитет и истраживање екосистема при БАН. Он сматра да су младунчад пронађена у Родопима највероватније остала без мајке због ловокрадица. Сви стручњаци наводе да без мајке мали медведи имају минималне шансе за опстанак у дивљој природи.
„Чињеница да већ спасавамо трећег медведића је с једне стране лепа ствар, јер пружамо шансу за очување те врсте, али с друге – то значи да треба анализирати разлоге и појачати контролу – изјавила је БНР директорка Регионалног инспектората за животну средину и воде у Смољану Екатерина Гаџева, организатор одржаног радног састанка. – Након ове нове спасилачке акције стручњаци и колеге из шумских газдинстава су поново обишли рејон али до сада нису нашли убијену медведицу, нити трагове борбе, крви итд.“
Срећом, мали медведи, стари око 4 месеца, су пронађени здрави. Међутим, да ли су они од једне мајке, још не знамо. То се може доказати само помоћу ДНК теста. Тренутно су они смештени у Парку за играјуће медведе у Белици, након чега ће бити премештени у Центар за рехабилитацију у Грчкој где ће их хранити на специјалан начин – без контакта са људима, како не би храну повезивали са људским бићем. Касније, након отприлике годину дана,биће враћени у Бугарску, где ће их стручњаци за биолошку разноврсност обележити и пратиће њихово прилагођавање природи.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...