Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ратка Алексова: На сцени сам доживела огромну радост

О личностима, народним ансамблима и песмама у њеном животу

Фотографија: лична архива

Ратка Алексова је једна од најпопуларнијих народних певачица коју одликују глас великог распона и стваралачка дуговечност. На сцени је више од пола века, она јој је донела безброј радосних тренутака, а прошла је и кроз многа искушења и изазове. Захвална је што је дуги низ година била део славног женског хора „Мистерија бугарских гласова,“ што је сада члан нове формације „Гласови традиције,“ али је пре свега захвална свом супругу – композитору и диригенту Бојану Нанкову, који је посветио свој живот БНР.

„Бојан Нанков је на почетку, као музички уредник, радио у Редакцији на турском језику Радио Бугарске. Касније је постао члан Редакције за народну музику,“ прича певачица. „Дуги низ година био је диригент Народног оркестра БНР, у архивском фонду медија чува се преко 1.000 његових обрада и ауторских комада. Био је вокални педагог, руководио је многим формацијама. Много тога сам научила од њега. Рођена сам у селу Студена, у околини Перника, сећам се како су се током летњих месеци, после рада на пољу, људи окупљали испред својих кућа и певали, обично у два гласа. Волела сам те двогласне песме, њихову сложену орнаментику, али сам тада само слушала, нисам певала с њима. Манир певања типичан за тај крај пренела ми је једна певачица из народног хора у Пернику. Чувам лепе успомене из хора у Пернику, с којим сам наступала скоро 30 година. 1970. године сам постала члан народног хора БНР, а касније и „Мистерије бугарских гласова.“

Сећања на године проведене у Ансамблу народних песама БНР:

„Када сам почела да радим на БНР диригент је био Красимир Кјуркчијски, касније је дошао и Стефан Мутафчијев, они су, по мени, били најбољи диригенти. Корепетитор је била Дора Христова која је потом постала диригент хора „Мистерија бугарских гласова.“

Чега се сећам из периода повезаног са „Мистеријом бугарских гласова?“ Сећам се великог узбуђења. Већ сам имала наступе у иностранству с другим формацијама, али изаћи на сцену са овим невероватним хором, било је нешто потпуно ново и другачије. Одговорност је била велика, осећали смо велико узбуђење и радост. Пре мене су се „Мистерији бугарских гласова“ придружиле Кремена Станчева, Василка Андонова, Надежда Хвојнева, Олга Борисова, Стојанка Бонева, Павлина Горчева, Калинка Влчева, све саме велике певачице према којима сам гајила огромно поштовање.“

Поштоваоци бугарског фолклора веома добро знају да је 1989. године серија албума хора „Мистерија бугарских гласова“ освојила Греми награду. Међу награђеним песмама је „Безродна невеста“ (Нероткиња) у извођењу Ратке Алексове.

„Ово је била песма којом смо током првих година отварали концерте хора. Композитор Николај Кауфман ју је написао за мене. Публика је волела ову песму, а ми смо били млади, пуни ентузијазма, певало нам се, после концерата су сви били срећни и задовољни,“ рекла је Ратка Алексова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Тервел-Љубомир Бојанов

Како млади визионар Тервел-Љубомир прати своје најхрабрије снове

Његов пут предводи страст, радозналост за светом који га окружује, истраживачки дух и жеља да иде напред како би сазнао шта се крије иза сваког корака који води ка новом научном открићу. Тервел-Љубомир Бојанов има само 22 године, а већ је..

објављено 7.7.24. 12.05
Матина Генкова-Мпофу

У свету дечјих књига Матине Генкове-Мпофу

"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске  љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..

објављено 3.7.24. 11.20

Деница Грубер и њен живот посвећен илустрацији у Немачкој

Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..

објављено 22.6.24. 12.15