Око 14% Бугара је потпуно вакцинисано против Ковида-19, док је скоро 16% примило једну дозу, показали су подаци које је објавио Европски центар за превенцију и контролу болести. Другачије речено, наша земља је на пола пута европске вакцинације – 35,7% европских грађана је примило две дозе вакцине. Занимљиво је да слаби резултати нису забележени само у специфичним групама друштва, као што је, рецимо, ромска заједница која је са традиционално ниском здравственом културом, већ и међу здравственим радницима. Ситуација је посебно забрињавајућа у тренутку када делта варијанта коронавируса, која је заразнија од ранијих сојева, хара Европом.

ЕУ је средином јуна у Бугарску послала европску повереницу за здравље Стелу Кирјакиду која је позвала грађане „да верују у вакцине.“ Али упркос томе што је кроз центре за вакцинацију и изабране лекаре, укључујући различите кампање за вакцинацију у тржним центрима, парковима, мобилне тимове за имунизацију, омогућен слободан приступ вакцинама, број Бугара који желе да се вакцинишу опада. Чак и европски сертификат о вакцинацији против Ковида-19 који омогућава путовање у иностранство без икаквих потешкоћа не подстиче интересовање људи за вакцинацију. Зашто је то тако? Одговора је много и они нису једнозначни.

„Бугарска има своју одговорност за ту ситуацију, почев од проблема око набавке вакцина,“ категоричан је друштвени психолог доц. Николај Димитров:

„Закаснили смо с набавком вакцина, било је проблема око структурисања спискова група које је требало да се приоритетно вакцинишу. Затим су и произвођачи закаснили с испорукама већ наручених вакцина. Дакле, што се организације тиче, има пуно тога што треба учинити како бисмо достигли ниво осталих земаља.“

Неповерење у вакцине су у великој мери подстакле и хаотичне мере власти током пандемије, сматра доц. Димитров. Према њему, Бугари нису лаковерни, посебно када је у питању њихово здравље. А када се човек нађе у ситуацији у којој су му потребне додатне информације, али не може да их добије, онда је немогуће да направи информисан избор. У том смислу је улога медија огромна, али она никако не сме да буде прецењивана, сматра доц. Димитров. Према њему, шири се неповерење међу грађанима у званичне изворе информација, стога људи често користе неформалне канале који, пак, обилују лажним вестима о теоријама завере, чиповању и сл.

„Пре пар дана почела је кампања током које ће здравствени медијатори покушати да наговоре грађане ромских насеља да се вакцинишу, што је по мени веома добар потез. Исто то се може применити и код осталог дела становништва јер веома често људи којима верујемо нису лица с малих екрана, већ су обични људи који су међу нама и које виђамо сваког дана. Да и не помињемо то да већина Бугара углавном окривљује друге за своје проблеме. То је типично за наш менталитет – склони смо да чекамо да нам неко помогне. Дакле, власт треба да задобије поверење једног немалог дела становништва и усмери кампању према онима који чекају да их „неко поведе“ али упркос томе немају поверења у њега,“ закључио је доц. Николај Димитров.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, лична архива