Према подацима које су изнели из сектора некретнина, последњих годину дана забележен је раст обима продаје и цена некретнина у земљи. Људи су проценили да им више одговара да купе него да изнајме кућу или стан негде у природи где би могли да на миру раде свој посао током пандемије. „Очекује нас одлив из града у мања места, по могућству, што је даље могуће. Ради се о тренду који ће се временом продубити, без обзира на то хоћемо ли победити или не све сојеве вируса,“ категоричан је Михаил Чобанов, менаџер водеће компаније за промет некретнина код нас.
Према њему, знатно је порасла потражња за некретнинама за одмор, за које су у доба локдауна највеће интересовање показали Бугари који живе у иностранству. А раст цене неких накнада ће додатно утицати на раст тржишта некретнина. Разлог томе је то што ће после 7. јула велик део клијената уместо да плаћа банкама накнаду за чување новца – 0,75% за веће готовинске депозите, уштеђевину уложити у некретнине. Могућност рада на даљину је један од главних покретача тржишта.
„Забележен је раст у апсолутно свим категоријама, изузев морских и планинских одмаралишта где има довољно квалитетних некретнина на тзв. секундарном тржишту. Енглези који су пре неколико година купили некретнине по високим ценама, сада их због Брегзита и корона рестрикција продају по нижим ценама. Исто то важи и за Русе који због пада вредности руске рубље и отежаног путовања у иностранство продају своје куће и станове на бугарском мору. Ово је једини сегмент у коме није регистрован скок цена,“ рекао је Михаил Чобанов.
Од почетка године су цене некретнина на селу порасле за 3-5%. Поред озбиљног раста цена грађевинског материјала на светским берзама, у наредним месецима се очекује да новоградња у урбаним зонама поскупи 10 до 30%.
И један занимљив тренд – све више нестрпљивих купаца из Бугарске и иностранства некретнине „обилази“ преко Скајпа, Вајбера и других платформи. Чобанов је скренуо пажњу на још један тренд који утиче на развој бранше у земљи:
„Расте број људи који нас контактирају из Канаде, САД, са Новог Зеланда и других земаља. У питању су пре свега наши сународници који желе да купе инвестиционе некретнине. Идеја им је да их користе за време свог годишњег одмора у Бугарској. Интересовање за ту врсту некретнина порасло је за 20%,“ тврди Михаил Чобанов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..