Ми, Бугари, волимо укусну и разноврсну храну. У летњим месецима на нашој трпези обавезно присуствује салата од парадајза и краставца. Наравно, уколико је то могуће, поврће је органско. Расхлађујемо се омиљеним таратором, посебно када жива у термометру покаже 30 и више степени Целзијуса. Скоро на свакој бугарској трпези лети су у великим количинама присутне сочна лубеница и диња.
Јела се брзо спремају – може и само на рингли. Највише једемо тиквице (пржене или поховане) са умаком од киселог млека, белог лука и копра, печене или пржене паприке са парадајз сосом.
Један од наших летњих специјалитета су јаја на панађурски начин која се лако спремају. У лонац се стави вода да проври и дода мало сирћета. Кад проври, треба смањити ринглу и разбити јаја – сасвим ниско, једно по једно и спуштају се у благо кипећу воду. Јаја се кувају до жељене тврдоће жуманца. Затим се загреје уље и додаје алева паприка (пазите да не загори!). Изгњечи се или на ситно исецка бели лук. У тањир се измрви мало сира, стави се жељени број јаја и дода кисело млеко, одозго се поново може ставити мало измрвљеног сира и прелије се запрженим уљем. Веома је укусно!
Они који воле супе, лети углавном једу супе од поврћа или крем супе.
Наравно, и у летњим месецима скоро да не можемо без роштиља, а ћуфте и ћевапи спадају у ред омиљених јела Бугара.
Шта још једемо у летњој сезони, о таратору и шопској салати можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Гергана Манчева
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..