У Бугарској има више храмова посвећених Преображењу Господњег. Међу њима је и најстарија активна црква на нашем приморју. Она се налази на самој морској обали у старом делу Поморија.

Недавно је екипа археолога Националног археолошког института с музејем при БАН заједно са Историјским музејем у Поморију почела истраживања око храма. Црква Преображења Господњег је део културног наслеђа Бугарске а одликује се по томе што нема олтарску апсиду, што је реткост код храмова на нашем поднебљу, прича у интервјуу регионалној радио-станици БНР у Бургасу директор Историјског музеја Антон Карабашев:

„Сам храм је грађен у поствизантијском стилу и има двоводни кров, а под је покривен великим каменим плочама. Црква нема апсиду, међутим ми не можемо рећи да ли је тако грађена или је касније без ње остала. Можда је апсида уклоњена када је у дворишту цркве била смештена база пограничне милиције.“

Према очуваним историјским изворима, црква је подигнута на месту ранохришћанске базилике 1763. – 1764. г. а освећена је 1765. г. Она је и најстарија зграда у целом граду. У њој се чувају драгоцени обрасци иконографске уметности у периоду XV – XIX в. при чему је најстарија икона с краја XV в. или почетка XVI в. Иконостас је у дуборезу. На њему се налази 17 великих икона које су дело различитих зографа. Рађене су у ХVІІ – ХVІІІ в. Ту су и 33 мале иконе. На улазу у храм поглед привлачи икона Исуса Христа Пантократора, која је уграђена у дрвену таваницу. Свештеник цркве отац Јани нам је испричао легенду везану за ту икону:

„Гусари су опљачкали цркву у XIX в. Узели су и иконе међу којима је била и та Исуса Христа Пантократора. Међутим, у море их је стигла страшна олуја. Уплашени, они су икону бацили у воду. Али она се „вратила“ – пронашли су је мештани на обали поред цркве.“

Последњих година на фасади храма се јављају пукотине. Претпоставља се да је разлог за то ерозија обале. На иницијативу мештана општина Поморије је предузела активности за очување цркве. Биће спроведена неопходна истраживања и дате препоруке за учвршћивање зграде.

Саставила: Дарина Григорова 

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографие: БНР-Бургас и архива