Веб-каст на српском

Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Јединствене песме и традиције у срцу Хисарје

Фотографија: лична архива

Град Хисарја је познат као туристичка дестинација са вишевековном историјом и 22 минерална извора чија је лековитост била позната још у време Римског царства. Бугарски страни туристи посећују град у свим сезонама године, а разлог за то је пре свега његово природно богатство. Смештен у близини Средње горе и борове шуме, он има благу климу током целе године.


У четврти „Момина бања“ у Хисарји осећа се мирис борове шуме и извире један од најлековитијих извора. То је још у дубоку древност привукло људе. Познато је да је око минералних извора постојало насеље још пре V-IV миленијума пре Христа. У близини се налазе остаци римског купатила, који су пронађени 1935. године. Према археолозима, купатило је из IV века. Сва ова богата историја имала је свој одраз и на културу данашњих житеља Хисарје.

Римскe термe
Чувар народних песама, игара и заната у четврти „Момина бања“ данас је читалиште „Никола Јонков Вапцаров – 1927 г“. Његов дугогодишњи председник је Маријана Николова-Валкова. Она није рођена у том граду, али је одмах по доласку овде остала очарана гласовима локалних певачица и њиховим мајсторством у плетењу корпица од сламе. Ставила је себи задатак да учини тако да о њиховом таленту сазна што више људи. Када не путују по земљи ради учешћа на фолклорним саборима, певачице Хисарје својим извођењима радују туристе који су у њихов град дошли да би видели Античке терме. 


Оне су главни учесник традиционалног сабора који се сваке године 15. августа, на Успење Пресвете Богородице, одржава у четврти „Момина бања“. Ове године ће се због противепидемијских мера празник одржати само у локалном храму. Међутим, рад певачица се наставља и у летњим месецима – каже Маријана Николова-Валкова:

„Имамо пуно наступа. Група је снимила песме и за БНР, а то је и најважније, јер ће остати у тонском архиву за наредне генерације. Те песме су наше велико богатство. Од суседних места одликујемо се не смо по песмама. Ваља рећи да су и наше кукерске маске јединствене на територији целе општине. Оне нису страшне! Много су лепе, а израђују се од тканине. Украшавамо их перлицама и шљокицама. На исти начин украшавамо и ношње, чипку на марамама, наруквице. Заиста су наше народне ношње веома лепе. У читалишту се оне могу видети. Певачка група је основана 1955. године. Организујемо и радионице за децу.“


Читалиште четврти „Момина бања“ тренутно је смештено у металном павиљону, а има две сале и библиотеку. Тамо се чува 5 хиљада томова књига, намењених претежно ученицима, каже Маријана Николова-Валкова и објашњава:

„Долазе нам и деца из основне школе у Хисарји. Са њима израђујемо леп, традиционалан за нашу четврт накит. Користимо тзв. бугарску технику нанизавања перлица. За један појас потребно је 10-12 хиљада перлица! Сваки појас је посебан. Трудимо се да очувамо наше традиције и надамо се да ћемо у томе успети“.


Аутор: Гергана Манчева

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: лична архива, Гергана Манчева, БГНЕС, Facebook/Guardianoftraditions


Више из ове категориjе

Костадин Михајлов о свом новом албуму и наслеђу Странџе

Млади народни певач Костадин Михајлов је издао свој други самостални албум. На њему је 16 народних песама из странџанског краја које је он записао у селима Бродилово, Граматиково, Стоилово, Блгари. „Међу људима који су ми завештали своје песме су..

објављено 17.10.21. 09.25

Верујмо у добро!

Обавијено велом тајанствености Странџанско фолкорно подручје крије много богатстава. Ту су и дан данас очуване мистичне нестинарске игре, као и древне песме и обичаји. Цели регион познат је и по светим местима везаним за културу Трачана, хришћана и..

објављено 9.9.21. 13.41

Фолклорни фестивал „Белокаменица 2021“ – празник бугарског духа и традиција

„Белокаменица“ је назив фолклорног фестивала који се традиционално организује у селу Царевец, крај града Мездре, северозападна Бугарска. Бели камен који се вади у околини Мездре и који је надалеко познат по свом квалитету постао је симбол тог краја...

објављено 4.9.21. 13.20