До пре пар дана је четврти талас пандемије коронавируса на који су упозоравали здравствени специјалисти у Бугарској био нејасна химера која није изазивала посебну забринутост међу људима. Жељни одмора, мора и летовања након тешких месеци искушења и изолације, већина је игнорисала упозорења и препустила се летњим радостима. Мали број новоинфицираних омогућио је здравственим властима да више пажње посвете вакцинацији као јединој превентивној мери занемаривши контролу на граници, ношење заштитне маске и редовну дезинфекцију. С друге стране, део Бугара упорно одбија да схвати да вакцина не штити од заразе, нити прекида ланац ширења вируса. Летовалишта на бугарском Црноморју буквално пуцају по шавовима због повећаног броја страних и домаћих туриста.
И резултати нису изостали – број нових случајева је почео да расте, капацитет ковид одељења широм земље попуњен је пацијентима у тешком стању. Разлози су, наравно, комплексни, али зар није крајње време да их потражимо јер је свака грешка, која би могла да нас кошта живот, сувише скупа.
Ево и једне илустрације са аеродрома Софија – врата кроз која улазе потенцијални носиоци вируса.
Путници који долазе с Малте, на пример, приликом уласка у Бугарску морају да предоче ковид сертификат и негативан PCR тест не старији од 72 сата. Све то звучи добро док се не дође до практичних аспеката, тј. ако бугарске здравствене власти стриктно проверавају путнике на аеродрому. Фармацеут Љубјана Иванова која већ дуги низ година живи и ради на Малти испричала нам је како је то изгледало приликом њеног доласка у земљу пре пар дана:
„На лету је било око 60 путника. Прошли смо пасошку контролу, радила су три шалтера, након тога нас је дочекала једна службеница која је проверавала ковид сертификате. Пошто је била сама, она практично није била у стању да провери све путнике који долазе после пасошке контроле. Ја сам властитим очима видела како крај нас, проверених, пролазе људи који нису представили сертификат, потврду или негативан тест. И они су слободно ушли у земљу и није им изречена мера карантина.“
Када је Љубјана кренула да се враћа на Малту, суочила се са још забрињавајућом ситуацијом – у 4.20 сати ујутру радило је тек 5 шалтера који је требало да опслуже на стотине путника који чекају у огромном реду. Заједно с пасошком контролом чекање у редовима траје више од сат, а у међувремену су се у холу аеродрома слободно шетали људи без маски. Пет дана након тога Љубјана је сазнала да је заражена коронавирусом. „Убеђена сам да се то догодило на аеродрому и ја нисам изолован случај – моја другарица која је у исто време путовала у Француску такође је позитивна,“ каже она.
Малта је међу земљама са високим процентом вакцинисаних – скоро 89% становништва је имунизовано. Због организационих пропуста на тамошњем аеродрому се почетком јула, отварањем летње туристичке сезоне, број новооболелих повећао. Али реакција локалних власти није изостала:
„Одмах су предузете одговарајуће мере и број нових случајева се смањио,“ каже Љубјана и додаје: „Реорганизован је рад аеродрома, отворени су додатни шалтери, ангажовано је више људи за контролу и проверу путника. Добра организација на аеродрому на Малти уродила је добрим резултатима, при том, за само неколико дана.“
Дакле, сами можемо да направимо закључке – то је питање приоритета и одговорности.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, Pixabay, лична архива
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...