Пре једног века, 22. септембра 1921. године, преминуо је истакнути бугарски књижевник и друштвени посленик Иван Вазов, који нам је завештао неке од најлепших речи посвећених Бугарској. Његову искрену љубав према домовини откривамо у његовим приповеткама, путописима, романима, позоришним комадима, песмама. Генерације Бугара одрасле су уз његове песме, а једна од првих које научимо напамет и памтимо цео живот је „Ја сам Бугарче“:
„Ја сам Бугарче и волим
наше планине зелене,
звати себе Бугарином
прва радост је за мене.“
У свом стваралаштву Вазов обрађује знатан део тема које су у фокусу друштва у другој половини XIX и почетком XX века. Оно може да послужи као својеврстан летопис херојских бугарских победа у име великог националног циља – ослобођења и уједињења Бугарске после петовековное османске владавине. Проглашење независности Бугарске 1908. године је једини догађај из тог периода о којем, према расположивим подацима, Вазов није ништа написао.
„Реч је заиста о важном догађају, али не би требало да књижевна дела Вазова прихватамо буквално – објашњава Атанас Капралов, директор Националног музеја књижевности. – За свог живота, који је трајао 71 годину, народни песник је преживео 5 ратова. Његово стваралаштво прожето је духом слободе и независности, којима Бугарска тежи. И није случајно управо Вазов назван патријархом бугарске књижевности“.
Његова бројна књижевна дела подстичу низ генерација Бугара, рођених у иностранству, да упознају и заволе Бугарску. Она су и својеврсна визиткарта наше земље у свету.
Сведочанства о томе откривамо у Музеј-кући патријарха бугарске књижевности у Софији:
„Она је веома посећена – долазе како Бугари, тако и странци – прича Капралов. – Обично странци слабо познају књижевника Ивана Вазова. Од кустоса они желе да им исприча какав је он био човек, јер су ипак сазнали да је тај наш књижевник у неку руку оличење бугарске душе. Упознајући Ивана Вазова они сазнају више и о савременим Бугарима. Занимљиво је што након посете Музеј-кући многи од њих траже његова дела – најчешће роман „Под јармом“.“
Постоји и занимљива чињеница везана за тај историјски Вазовљев роман који заузима достојно место у пантеону бугарске књижевне класике. Године 1894. он је прво издат у преводу на енглески језик.
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: archives.government.bg, БГНЕС
"У првом поглављу, у којем бегунац Иван Кралич тражи склониште у пријатељској кући чорбаџије Марка у Белој Цркви, али не успева да се тамо сакрије од гонилаца..." Овако почиње аудио-верзија најпознатијег романа бугарске класичне..
Документарни филм „Ваклуш” редитеља Николаја Василева награђен је на Светском филмском фестивалу у Кану „Remember the future“ статуетом „Златни свитац” у категорији „Најбољи филм o социјалнoj правдi”. Филм је сниман у периоду 1998 – 2022. године и садржи..
Поводом Празника музике Француска алијанса Варна ће данас, 21. јуна, у морској престоници Бугарске организовати наступе на три бине на отвореном. Манифестацију финансирају Општина Варна, Државна опера Варна и „ Pontica Solutions “ . На..
Нови филм двоје од најбољих савремених бугарских редитеља – Кристине Грозеве и Петра Влчанов, "Тријумф" учествује у престижном такмичарском програму..