Подкаст на српском

Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

Иван Вазов – савременик бугарске слободе, Уједињења и Независности Бугарске

Фотографија: archives.government.bg

Пре једног века, 21. септембра 1921. године, преминуо је истакнути бугарски књижевник и друштвени посленик Иван Вазов, који нам је завештао неке од најлепших речи посвећених Бугарској. Његову искрену љубав према домовини откривамо у његовим приповеткама, путописима, романима, позоришним комадима, песмама. Генерације Бугара одрасле су уз његове песме, а једна од првих које научимо напамет и памтимо цео живот је „Ја сам Бугарче“:

„Ја сам Бугарче и волим

наше планине зелене,

звати себе Бугарином

прва радост је за мене.“


У свом стваралаштву Вазов обрађује знатан део тема које су у фокусу друштва у другој половини XIX и почетком XX века. Оно може да послужи као својеврстан летопис херојских бугарских победа у име великог националног циља – ослобођења и уједињења Бугарске после петовековное османске владавине. Проглашење независности Бугарске 1908. године је једини догађај из тог периода о којем, према расположивим подацима, Вазов није ништа написао.

„Реч је заиста о важном догађају, али не би требало да књижевна дела Вазова прихватамо буквално – објашњава Атанас Капралов, директор Националног музеја књижевности. – За свог живота, који је трајао 71 годину, народни песник је преживео 5 ратова. Његово стваралаштво прожето је духом слободе и независности, којима Бугарска тежи. И није случајно управо Вазов назван патријархом бугарске књижевности“.


Његова бројна књижевна дела подстичу низ генерација Бугара, рођених у иностранству, да упознају и заволе Бугарску. Она су и својеврсна визиткарта наше земље у свету.

Сведочанства о томе откривамо у Музеј-кући патријарха бугарске књижевности у Софији:


„Она је веома посећена – долазе како Бугари, тако и странци – прича Капралов. – Обично странци слабо познају књижевника Ивана Вазова. Од кустоса они желе да им исприча какав је он био човек, јер су ипак сазнали да је тај наш књижевник у неку руку оличење бугарске душе. Упознајући Ивана Вазова они сазнају више и о савременим Бугарима. Занимљиво је што након посете Музеј-кући многи од њих траже његова дела – најчешће роман „Под јармом“.“


Постоји и занимљива чињеница везана за тај историјски Вазовљев роман који заузима достојно место у пантеону бугарске књижевне класике. Године 1894. он је прво издат у преводу на енглески језик.


Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: archives.government.bg, БГНЕС

Више из ове категориjе

Навршава се 30 година од смрти Димитра Казакова – Нерон

Пре тачно 30 година је бугарско сликарство изгубило једног од својих највећих талената – сликара Димитра Казакова-Нерон (1933-1992). Многи његови радови су били забрањени у доба социјализма, а оне које је представио у иностранству били су високо..

објављено 16.1.22. 10.20

Воштане фигуре познатих личности дочекују љубитеље историје у граду Бјали

Да ли је могуће да се на почетку 2022. године нађете у друштву историјских личности као што су кнез Александар Батенберг, бугарски револуционар Панајот Волов и велики мајстор и архитекта Кољо Фичето ? Наравно да је могуће, при том није реч о..

објављено 15.1.22. 10.15

Почиње Sofia MENAR Film Festival

14. издање Sofia MENAR Film Festival ће вечерас почети пројекцијом палестинског филма „Између земље и раја“ редитељке Наџуе Наџар. Фестивал има за циљ да упозна бугарску публику са културом и традицијама исламског света. Публика у Софији ће имати..

објављено 14.1.22. 16.58
Подкасти от БНР