У загрљају планине Ржана налази се манастир Рођења Пресвете Богородице познат по седам олтара који су претворени у седам параклиса посвећених седам бугарских светаца.
Легенда каже да су у 9. веку седморица браће бољара изградила ову светињу високо у планини, а око ње су основала седам насељених места – Оградиште, Буковец, Осеновлаг, Огоја, Лесковдол, Лакатник и Желен. Браћа су подигла цркву са седам престола, по један за сваког од њих, стога су и људи ово место назвали „Седам престола.“ У централни олтар храма бољари су ставили икону Рођења Пресвете Богородице, коју су, претпоставља се, донели са Свете горе, док се у једном од осталих олтара налазио лик Светог Томе Неверног.
„Манастир своју славу обележава на празник Рођења Пресвете Богородице и на Томину недељу,“ каже теолог Петар Вутов. „Људи стално долазе, а неки и преноће. Када водим ходочаснике путем којим су пренете мошти Светог Јована Рилског, крећемо од Черепишког манастира кроз планину Ржана. Брза река Габровница протиче између Големе и Ржане планине, које су део Старе планине. Манастир је у планини Ржана.“
Године 1737. султан Махмут I наредио је да се сруши манастир Седам престола. Вредни мештани су га поново саградили и 1848. године је у њему своја врата отворила школа јеромонаха Христофора.
Од планине Ржана – део планинског ланца Стара планина, почињу и четири Ботевљеве стазе којим су кренули четници након смрти великог песника и револуционара Христа Ботева. Свака од стаза може се прећи за око 8-9 сати и прави је изазов за туристе. А прелепи призори су награда за упорност сваког туриста. На површини од 20.000 ха простире се заштићено подручје Искарска клисура – Ржана планина, каже Оља Генова, експерт у Дирекцији Парка природе „Врачански Балкан:“
„Од биљних врста можемо поменути Himantoglossum caprinum – врсту орхидеје која се одликује изузетном лепотом. Црна мрена и вијун су међу врстама риба које се могу видети у рекама овог краја, а од сисара – вука, видру, шареног твора. Ово подручје је станиште чак шест врста шишмиша који живе у пећинама и шумама букве, међу њима су бехштајнов шишмиш, широкоухи шишмиш и др.“
Према председнику општине Игнатица Иву Христову, нема тог човека који је једном дошао овде, а да се није заљубио у планину Ржана.
„Ова планина је нетакнута, немамо планинарских кућа и склоништа. Радује ме што расте број туриста, боље је да се развијамо у правцу туризма. У овом делу Старе планине немамо чиме да се бавимо осим туризмом,“ рекао је Христов на крају нашег разговора.
Припремила: Дијана Цанкова
Извор: Радио Видин – БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Радио Видин – БНР
За нас Бугаре Батак је свети град! У њему и до данас одјекује ехо трагичних догађаја везаних за Априлски устанак 1876. године, када је већина невиних житеља овог родопског градића страдала од сабље османског поробитеља – различити извори сведоче да..
Сеоски туризам иде руку под руку са упознавањем кухиње одређеног места. А регион Ћустендила (југозападна Бугарска) у том погледу представља рудник злата. Стога су и гастрономске туре у овом делу Бугарске све популарније. Туристи посећују мале..
Омиљени међу младима и старима Фестивал папалине означава почетак морских авантура у летовалишту Кранево, на нашем северном приморју! Од 14. до 16. јуна 2024. године госте очекује атрактиван програм, пуно музике, плеса, игара, као и богата..
Недалеко од Ловеча, између села Дојренци и Дренов, током изградње будуће трасе ауто-пута „Хемус“ откривено је јамско светилиште старо седам хиљада..
У Бугарској има више од 5.000 пећина, не зна се која од које лепша, тајанственија и неприступачнија, свака од којих има своју причу и чар и већ..