Јелен, једна од најлепших планинских животиња код нас, ужива велико поштовање у нашем фолклору. У народу се веровало да је јелен слуга Божји. Понекад Господ Бог шаље на земљу анђеле и свеце преображене у јелене. У народним песмама и легендама јелен – божји изасланик, на челу има јасно сунце, на грудима – јасни месец, а рогови су му златни.
Постоје многе чудне приче о крдима кошута, предвођених јеленима. Постоји веровање да појава јелена штити људе и животиње од злих духова. Некада су јелењи рогови били веома цењени због магичних својстава која су им приписивали. Људи су их сакупљали и стављали на видно место у својим домовима, да их чувају од урока и зла. Веровало се да је јелен посредник између горњег и доњег света, као и да се дружи са митским горским бићима. У народним бајкама и песмама виле јашу на шестокрилом суром јелену заузданом змијама.
Шта значи реч „сури“, зашто се јелен везује за симболику сунца и још неке друге ствари можете сазнати ОВДЕ.
Чућете и лепе бугарске народне песме.
Саставила и уредила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..