Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Међународно такмичење ће помоћи очувању мотива бугарског народног веза

Фотографиjа: Народно читалиште „Бугарске искрице 2016“

Народно читалиште „Бугарске искрице 2016“ („Български искрици 2016“) у граду Добричу је организатор Међународног такмичења за мустре на платну традиционалног бугарског веза – оригиналне или репродуковане. До 15. децембра 2021. године учесници треба да доставе мустру народног мотива веза који је украшавао традиционалну бугарску ношњу (мушку, женску или дечју).

Циљ такмичења је сакупити и пренети наредним генерацијама богатство традиционалног бугарског веза.

„Мустре мотива за вез су се израђивале на платну, обично природном – од лана, памука, конопља, објашњава организатор Магдалена Петрова. – Тако су се чували и преносили с колена на колено мотиви бугарског народног веза. Зато и данас имамо велико богатство веза и мотива на нашим народним ношњама.“


Партнери такмичења „Мотив – основни елемент бугарског традиционалног веза који чува породично памћење“ су организације и удружења Бугара у иностранству, а позив за учешће упућен је и бугарским читалиштима, невладиним организацијама и особама из Бугарске, Молдавије, Украјине, Румуније, Србије, Северне Македоније, Турске, Грчке итд, које имају афинитет према очувању традиционалног бугарског веза. Организатори се надају да ће сви они допринети откривању старинских мустри, које се можда чувају у породичним шкрињама или музејима.


Зашто је важно сакупити мотиве и очувати аутентичност бугарског веза?

„На првом месту, тако ћемо одати заслужено поштовање стваралаштву Бугарке. Бугарски традиционалан вез је уметничко дело и веома добро приказује историјску слику насеља као географске локације, начина живота и културе. Он сведочи о снажној снази духа Бугарке и њеној нади за добробит, носи и скривену, „шифровану" поруку. Његово очување ће нам омогућити да се и даље радујемо његовој лепоти и да ту лепоту пренесемо наредним генерацијама. Морамо очувати мотив веза и сам вез као неизоставни део наше народне ношње“ – категорична је Магдалена Петрова.


За победнике такмичења предвиђене су новчане награде, а све достављене мустре за вез односно све мотиве веза ће послужити за састављање каталога очуваног и до наших дана традиционалног веза из различитих крајева Бугарске, досељеника у Бесарабији, тавријских Бугара у Украјини, банатских Бугара у Румунији итд.


„Предвиђено је укључивање везених мотива који имају јасно порекло и историју, уз описану технику веза, информације о коришћеним бојама и др.  Наравно, биће наведена и имена учесника који су их доставили. Верујем да ће састављање тог каталога допринети развоју бугарског веза и његовом очувању“– рекла је Магдалена Петрова.

*

Ближе информације о роковима и условима такмичења можете наћи (на бугарском језику) на Фејсбук страници Народног читалишта „Бугарске искрице 2016“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Асен Великов и Народно читалиште „Бугарске искрице 2016“




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15