Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Свете, песмом те грлим“ – филм о песникињи Живи Кјулџијевој и златним годинама бугарске забавне музике

Жива Кјулџијева
Фотографија: Архива

Песме на стихове Живе Кјулџијеве и данас су препознатљиве, препознају их и млађе генерације, јер додирују најосетљивије струне људске душе. Она је написала преко 1.500 текстова за домаће песме. Радила је са нашим најистакнутијим извођачима, има озбиљан допринос развоју бугарске забавне музике 70. и 80. година минулог века. Осим тога, из филма редитеља Петра Гајтанџијева „Жива Кјулџијева – Свете, песмом те грлим“ сазнајемо да је ова наша песникиња, рођена 1932. године, открила низ младих талената и будућих звезда домаће поп музике. У њему учествују познати наши певачи као што су Јорданка Христова, Маргарита Хранова, Мими Иванова, Кирил Маричков и др, који причају о свом раду са талентованом песникињом и износе занимљиве детаље из света бугарске забавне музике. „Многи од учесника филма су захвални Живи, јер су управо захваљујући њој начинили своје прве кораке на музичкој сцени“ – каже Гајтанџијев.

У оним годинама су још увек непознати певачи, да би се афирмисали,  често изводили кавер верзије страних хитова, али на бугарском језику. Рачунали су на текстове Живе Кјулџијеве. Тако је на десетине популарних на Западу песама пробило социјалистичку цензуру, прошло кроз Гвоздену завесу и стигло до домаће публике.

Петар Гајтанџијев

„То је „отворено стање“ бугарске публике која тражи нове музичке облике, неки од којих су били забрањени. Међутим, сви ти страни хитови за које су написани текст на бугарском и аранжман, претварали су се у велике хитове код нас – прича Петар Гајтанџијев. – Као на пример, дивна песма  Јорданке Христове „Тамноцрвена ружа“ коју је у оригиналу отпевала Милва („Mediterraneo“, San Remo 1972 ). У филму Јорднака каже да је захваљујући снажном тексту који је написала Жива Кјулџијева, бугарска верзија била још импресивнија.“

Године 1975. песма July morning групе Uriah Heep први пут је на бугарском језику извела Маргарита Хранова. У њој се пева о рату и  миру.

Жива Кјулџијева не пише само текстове за кавер верзије. Радила је она са најпознатијим нашим композиторима који су створили и данас популарне шлагере. Сама каже да јој идеје падају на памет у сну. „Виђао сам њене рукописе у којима се јасно види да ништа није прецртавала, ништа није исправљала – једноставно, села је и написала текст одједном.“ – наводи причу Петар Гајтанџијев.

Жива Кјулџијева

А шта знамо за песникињу Живу Кјулџијеву, која данас живи у Бургасу и проглашена је почасним грађанином овог нашег црноморског града?

„Жива Кјулџијева је духовно богата личност. Потиче из важне за бугарску културу фамилије – оне револуционара и песника Христа Ботева. Њен отац је био познати интелектуалац, знао је 6 језика, имао је велику библиотеку и фонотеку. Жива је одрасла у породици која је показивала велико интересовање за светску културу. То ју је формирало као аутора који се истиче по вишеслојном стваралаштву.“ – каже Петар Гајтанџијев.

Погледајте трејлер документарног филма Петра Гајтанџијева „Жива Кјулџијева – Свете, песмом те грлим“: 


Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Архива, Петар Гајтанџијев



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50

Jazz and Art Festival у Орешаку окупља извођаче са неколико континената

Друго издање Jazz and Art фестивала у Орешаку, од 11. до 14. јула, окупља извођаче са Кубе, из Аргетнине, Кине, Бразила, Србије, Француске и Бугарске, саопштила је Иванка Џабраилова, директор Националне изложбе занатства и уметности у..

објављено 11.7.24. 07.15