Приликом археолошких истраживања средњовековног утврђења Русокастро у истомименом селу на југоистоку земље пронађено је преко 50 цртежа-графита који су настали пре 700 година. Графити – неки од којих са дужином до 30 см и висином од 25 см, нацртани су на зидовима цистерне.
Тврђава Русокастро је саграђена на рушевинама древног трачког светилишта на подручју планине Странџа, југоисточна Бугарска. Позната је по томе да се 1332. године на овом месту одиграла грандиозна битка која је окончана победом бугарског владара Ивана Александра над Византијском војском коју је предводио цар Андроник III Палеолог. Утврђење је срушено за време најезде Османлија 1443. године. Истраживања локалитета трају већ годинама, а цртежи који су недавно пронађени бацају ново светло на његову прошлост.
Милен Николов, руководилац археолошких ископавања и директор Регионалног историјског музеја – Бургас, не скрива своје узбуђење док прича о цртежима које је његова екипа пронашла приликом истраживања цистерне за прикупљање кишнице:
„Реч је о приказу животиња – кошута, јелена, турова, коња, магараца... Има и много птица! Наравно, ту су и коњаници, крстови. Пронашли смо и један натпис. Имамо и бродове, укупно три, један од којих је изузетно леп!“
На зидовима цистерне су насликани змије, хоботница, фантастична морска чудовишта и митска бића! Тек предстоји да се види да ли откривене слике представљају једну фолклорну причу или су рађене одвојено. За израду графита на зидовима цистерне коришћен је оштар предмет.
„Ове слике нам откривају дубљи увид у свакодневицу некадашњих становника тврђаве. Људи су сликали ствари које су их окруживале. Ово је народна култура!,“ каже Милен Николов.
Ово није култура елите, дакле, не ради се о црквама и монументалним зградама које су изграђене по налогу владара и аристократије, једногласни су археолози. У конкретном случају, пронађени цртежи су својеврсни одраз представа о свету и животу на нашим просторима.
Цистерна је изграђена крајем 13. века, из тог периода датирају и цртежи на њеним зидовима. Слични графити пронађени су у Несебру – у цркви Свете Софије и у храму Свете Богородице Перивлепте у Охриду, Северна Македонија, као и у неким пећинама и манастирима у стенама на северозападу земље. Али их је највише у некадашњим бугарским престоницама Плиски и Великом Преславу где је пронађено око 190 сличних цртежа.
У току су радови на јачању и конзервацији зидова са цртежима у Русокастру.
Уредила: Венета Николова
Извор: интервју Стефке Бакарџијеве, Радио Бургас – БНР
Фотографиjе: Регионални историјски музеј – Бургас, БНР Бургас
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..