Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Средиште родољубља и знања у Долини клепетуша

50 година Националне школе за фолклорну уметност „Широка лака“

Фотографија: Facebook/nufi.shiroka.lukka

Ове године Национална школа за фолклорну уметност у родопском сеоцету Широка лака прославља свој 50. рођендан. Школа у којој деца уче народно певање, традиционалне бугарске инструменте и игре афирмисала се као центар за припрему будућих професионалаца на фолклорној сцени. Школски хор, оркестар, плесна трупа, камерне формације и изворне фолклорне групе развијају у талентованим ученицима сценско понашање, а уз то им дају могућност за будућу професионалну реализацију и конкурентност на такмичењима у земљи и иностранству. 

Специјализована и опште-образовна настава изграђује вештине за трагање и проналажење непознатих фолклорних корена, њихово проучавање и извођење. Афирмацији и угледу школе су током година својим радом допринели многи професори.


„Главна идеја је да се промовише и сачува фолклорно богатство различитих крајева Бугарске,“ каже Стојанка Тенова, директор Националне школе за фолклорну уметност у селу Широка лака. „Пре 50 година је у тзв. Долини клепетуша, како још зову Широку лаку, основана Средња школа за народне инструменте и певање. Школа која је своја врата отворила 1971. године није располагала својом материјалном базом, а рачунала је само на ентузијазам неколико људи. Први пријемни испит одржан је 5. септембра 1971. године. Кандидате су оцењивали проф. Парашкев Хаџијев, проф. Манол Тодоров и проф. Асен Дијамандијев. Школа је убрзо након тога постала једна од најугледнијих музичко-образовних установа у земљи и почела је да привлачи децу из свих делова земље. На почетку су наши ученици црпели знање и учили од легендарних родопских гајдаша Дафа Трендафилова и Михаила Калфова, као и од осталих професора.“


Ове године је одржано треће издање Фолклорног фестивала „Широка лака пева, свира и игра“ који талентованим ученицима пружа прилику да се представе на сцени.


„Школска 2021/22. година протиче у знаку јубилеја. У пролеће – 7. маја, планирамо одржавање празничног концерта. Поносни смо на наше бивше ученике који су се остварили у земљи и иностранству. Неки од њих су солисти фолклорних ансамбала, универзитетски професори, педагози који припремају будуће кандидате. Пре 35 година сам сама изабрала да дођем у ову школу, чији сам директор већ 25 година. Задовољна сам јер ме инспирише све што се ради у школи. Сваки дан прекорачим њен праг са радошћу. Срећна сам и поносна што радим са екипом коју чине трудољубиви, талентовани и посвећени људи,“ каже Стојанка Тенова.


Од гђе Тенове смо сазнали да су током 50 година школу завршила укупно 1.342 ученика, смер: народно певање, народни инструменти и игре, а сведочанство о стручној оспособљености добило је 389 ученика.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook/nufi.shiroka.lukka



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20