Кокаљански манастир Светог Арханђела Михаила је рајски кутак у подножју планине Плана недалеко од Софије. Претпоставља се да је светиња основана у време владавине цара Самуила крајем 10. века. Према једној легенди, Самуил је на овом месту устрелио срну из којих су очију потекле крупне сузе, а то га је толико погодило да је наредио да се на овом месту подигне манастир у част Светог Арханђела Михаила, чувара душе и тела.
У саставу манастирског комплекса су црква, параклиси Успења Богородичиног и Светог Јована Рилског, као и други објекти. 2000. године је у дворишту светиње изграђен звоник. У манастиру Светог Арханђела Михаила у селу Кокаљане чувају се вредни реликти везани за период Другог Бугарског царства (1185-1393) и владавину цара Ивана Шишмана, последњег бугарског владара пре него што је земља пала под османску власт.
Кокаљански манастир слави две храмовне славе – 8. новембра када се празнује Дан Светог Арханђела Михаила и 15. августа – на Велику госпојину. Манастир у Кокаљану проглашен је спомеником културе.
Више о манастиру Светог Арханђела Михаила у Кокаљану прочитајте ОВДЕ.
Припремила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..