Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Широка коалиција ће извући Румунију из кризе


Две водеће странке у Румунији договориле су се о формирању владе. Тиме је окончана тромесечна политичка криза која је блокирала напоре земље да успори пандемију Ковида-19 те настави са реформама, јавља телевизија Digi24. Споразумом је предвиђена ротација председника владе до одржавања редовних парламентарних избора у децембру 2024. године. Први ће у премијерску фотељу сести кандидат Националне либералне странке Румуније генерал у резерви Николае Чиука који ће на овој дужности остати 18 месеци након чега ће га заменити лидер социјалдемократа Марчел Чолаку. Две политичке снаге и Мађарска народна странка Трансилваније расподелиле су 21 ресор у привременој влади. Социјалдемократи преузимају финансије и здравство, а либерали – правосуђе. Коалиција има 2/3 места у парламенту.

Турска: Протест због рекордног пада лире


Грађани су спонтано изашли на улице Истанбула, Измира и Анкаре после новог пада турске лире. Полиција је интервенисала и привела неке демонстранте. Опозиција је затражила оставку Владе и повлачење с власти владајуће Партије правде и развоја. То се догодило након што је прошле недеље Централна банка смањила каматну стопу као меру за стабилизацију националне валуте и инфлације на 15%, а председник Ердоган је затражио веће смањење камате.

Лира је забележила рекордан пад према долару спустивши се на 13,45 турских лира за долар. Од почетка године је турска валута изгубила 45% вредности, при чему је само у новембру ослабила преко 25%. Опозиција је оптужила Ердогана да непромишљеним потезима увлачи земљу у кризу и затражила је ванредне изборе. Шеф државе је категоричан да ће се председнички и парламентарни избори одржати по плану у јуну 2023. године, јавља Ројтерс.

Хрватска купила половне француске ловце


Председник Француске Емануел Макрон и хрватски премијер Андреј Пленковић су у Загребу потписали споразум о стратешком партнерству две земље. Главни разлог посете Макрона Хрватској је закључење уговора о продаји борбених авиона „Рафал.“ У складу са овим уговором, Хрватска ће набавити 12 француских борбених авиона „Рафал“ укупне вредности 999 млн евра. У питању су авиони стари десет година. Тиме ћемо ојачати одбрамбене способности Ратног ваздухопловства Хрватске, а нови авиони ће утицати и на спољну политику земље,“ рекао је премијер Пленковић.

Макрон је захвалио Хрватској на томе да је „увек била одговоран партнер“ и подвукао да подржава њене напоре за улазак у шенгенски простор и зону евра. Француски председник је изјавио да ће његова земља радити на томе за време председавања Француске Саветом Европе које почиње 1. јануара 2022.

Бугарска и Србија ће модернизовати пругу Ниш-Димитровград


О изградњи интермодалног терминала на граници Бугарске са Србијом договорили су се министри саобраћаја Бугарске и Србије Христо Алексијев и Томислав Момировић који су се срели у Димитровграду. Обојица су се обавезала да ће наставити преговоре о сарадњи везано за заједнички гранични железнички прелаз.

Бугарска и Србија ће ЕУ поднети заједнички предлог за укључивање деонице Драгоман – Ниш у Трансевропску саобраћајну мрежу.

Саставио: Иво Иванов

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС

Више из ове категориjе

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00

Радио Бугарска пита: Када ће се одржати следећи парламентарни избори?

Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..

објављено 28.10.24. 15.25