Одсуство дијалога са друге две важне институције у држави – парламентом и владом, спречило је остварење знатног дела идеја председника и потпредседника наше земље везаних за политике према Бугарима у иностранству. То је постало јасно из интервјуа који је потпредседница Бугарске Илијана Јотова дала Радио Бугарској неколико дана након што су она и Румен Радев добили подршку Бугара за други мандат.
Разговор са гђом Јотовом је одржан у тешкој недељи, у којој су Бугарску потресле две трагедије у којима је живот изгубило 9 Бугара у Дому за старе особе у селу Ројак и 45 македонских грађана у изгорелом аутобусу на ауто-путу „Струма“. „Емоције су још увек снажне“ – рекла је Илијана Јотова и изразила саучешће родбинама и пријатељима жртава:
„Овог пута истина мора изаћи на видело са свим њеним детаљима, ма колико она била жестока и да видимо ко где није ваљано обавио свој посао. Након утврђивања истине треба предузети одговарајуће мере како се не би дозволило да се такве несреће у нашој земљи понове. А ја бих учинила и корак напред – нека овај пут видимо и кривце, да стварно буду изречене казне.“
Према незваничним подацима, скоро 2 милиона Бугара живи ван граница наше земље. Они су веома активно учествовалиу одржаним ове године изборима за парламент и председника земље, у нади да ће видети реалне промене у својој домовини које укључују поштовање правила, делотворан судски систем, квалитетно здравство, смањену корупцију међу државним службеницима, добро пензијско осигурање за своје родитеље у Бугарској.
„Предстоји нам пуно ствари – наводи Илијана Јотова, која је задужена за политике институције Председника Бугарске према бугарској дијаспори. – Позитивна страна протеклих избора је то што су Бугари у иностранству показали веома озбиљну активност. И то је озбиљан знак да је њима стало до Бугарске. А најбитније је то да Бугари ван граница наше земље виде светли зрак за промене овде. Као земља морамо учинити све што је могуће да их овог пута не разочарамо.“
Приоритет следећег мандата је тема бугарског језика у иностранству. Један од најозбиљнијих задатака у том погледу је поновно признавање бугарског језика као матурског предмета у школама у Француској. Вероватно је у питању техничка грешка и није то намерна одлука француске државе. „И нико у нашим министарствима није приметио промену, да би о томе благовремено обавестио, како би се пређашњи текст поново вратио. Сада је већ то много теже, али ми ћемо радити на томе.“ – рекла је Јотова и још:
„Нажалост, током година је бугарски језик изгубио своје место у многим европским цивилизацијама. Било је година у којима је на водећим европским универзитетима постојала „бугаристика“. Међутим, због наше нихилистичке небриге као земље и људи, ми смо изгубили те позиције – каже Илијана Јотова и наводи фрапантан пример: – На универзитету у Букурешту не постоји лекторат за бугарски језик, али зато пак постоји лекторат за македонски језик, ма шта то значило. Можете ту тему ставити у контекст дешавања у нашим односима са Републиком Северном Македонијом. Имали смо позиције које смо изгубили и пут њиховог обнављања неће бити лак и кратак.“
Као успех свог рада са претходном владом Јотова је навела могућност да деца која су завршила неку од бугарских школа у иностранству конкуришу на нашим високошколским установама само на бази својих оцена из школе. „То се ради у име племенитог циља да се та деца врате у Бугарску и дај Боже, да остану овде и негују бугарски језик. Тај се систем мора унапређивати. Следећи корак је – како да учинимо тако да и страни држављани уче бугарски језик. То је највећи изазов који је питање државне политике.“
На спољнополитичком плану од посебног значаја су контакти са властима у Молдавији, како би се очувао административни интегритет Тараклијског региона, где живи концентрисана бугарска заједница. Евентуална подела би довела до губитка могућности изучавања бугарског језика као матерњег, навела је Илијана Јотова у интервјуу Радио Бугарској.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије је обезбедила екипа потпредседнице Бугарске Илијане Јотове
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...