Скоро 200.000 младих људи студира на 52 високошколске установе на више стотина смерова у Бугарској. А као што традиција налаже, 8. децембра студенти у Бугарској славе свој дан. 

Мало предисторије

Идеја да бугарски студенти добију свој празник родила се у глави министра образовања проф. Ивана Шишманова сада већ давне 1897. године. Академски савет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ донео је одлуку о проглашењу 25. новембра – дана Светог Климента Охридског по старом календару, празником студената. 1916. године је Бугарска напустила јулијански и прихватила грегоријански календар по коме се успомена на Светог Климента прославља 8. децембра. Тако је и студентски празник померен на 8. децембар.

Студенти у доба пандемије

У последње скоро две године је високо образовање у Бугарској прошло кроз озбиљну трансформацију. И ако на почетку неки од универзитета нису били спремни да пређу на онлајн наставу, данас се све уходало и настава на даљину се одвија по плану. Међутим, чују се и гласови који траже да се настава похађа непосредно. Повратак на редовну наставу је главни циљ новог руководства Европске студентске уније (ЕСУ), чији је члан и Станимир Бојаџијев.

„Ја сам био једини кандидат из Бугарске, номиновало ме је Национално представништво савета студената које је пуноправни члан Организације већ више од 12 година. Поверено ми је руковођење два основна правца – програмом Еразмус + и студентском мобилношћу и академском поштеношћу. Ово је тема која ће тек добити на значају у студентској заједници. Углавном се тиче питања везаних за интелектуалну својину, плагијат и могућности да студенти буду део различитих одбора у структурама образовних установа и на националном нивоу у министарствима и другим институцијама,“ објаснио је за Радио Бугарску Станимир Бојаџијев.

„Настава се може нормализовати тек након што буду обезбеђени одговарајући услови,“ категоричан је Станимир. Али облик наставе мора да се промени.

„Радићемо на увођењу тзв. комбиноване мобилности студената (енг. blended mobility) која представља комбинацију физичке и виртуелне мобилности.“

Станимир и остали чланови ЕСУ раде углавном од куће. Представници 45 националних савета студената из свих европских земаља поред учешћа на седницама Генералне скупштине ЕСУ, које се одржавају у пролеће и јесен, организују и низ семинара и обука на различите теме које су најчешће везане за студентски живот и праксе у високом образовању.

„Лепо је то што ова организација уједињује европску студентску заједницу, тиме се пружа могућност да се регионални проблеми размотре и на нивоу ЕСУ,“ каже Станимир и као пример наводи добре праксе из западноевропских земаља где су поједине земље обезбедиле помоћ студентима у облику грантова. „Слична ствар се у источној Европи није догодила. Сведоци смо и различитих услова живота у којима живе студенти у појединим земљама. ЕСУ има механизам кроз који се такви и слични проблеми стављају на дневни ред европских или националних институција.“

А поводом данашњег празника, Станимир је свим бившим, тренутним и будућим студентима поручио да не одустају и да прате своје снове.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова