Трећег дана Рождества Христовог славимо успомену на Светог Стефана, првог хришћанског мученика. Био је први међу ђаконима кога су Свети апостоли Христови рукоположили и поставили на службу помагања сиромашнима и посебно исцељивања болесника. Снагом вере Свети Стефан је постао архиђакон у хришћанској општини Јерусалима која се бринула о удовицама и сиротињи. Он се толико праведно опходио да су Јудеји позавидели и оклеветали архиђакона у Синедриону (скупштини судија града) и оптужили га да скрнави јудејску веру. У Синедриону Стефан је побио све оптужбе и оштро изобличио неверје Јудеја наводећи примере из историје јеврејског народа од Аврама цара Соломона. Јудеји нису могли све то слушати, па су побунили народ и он га је каменовао. Свето предање казује да су Света Богородица и Апостол Јован стајали подалеко, на једној узвишици гледајући његову мученичку смрт и молећи се Богу за њега. На самрти Свети Стефан је рекао – „Господе, не урачунај им грех овај“. Сећање на ову мученичку смрт је током година избледело и тек у ІV веку, пошто су откривене свечеве мошти, успомена на њега је обновљена и он се слави као светитељ милосрђа и трпељивости.
Према раним јерменским и латинским изворима Црква обележава сећање на Светог Стефана 26. децембра, после Рождества Христовог. Касније у Византији Црква је одредила 26. децембар за дан када се обележава Сабор Пресвете Богородице, а прослава светитеља је пребачена на 27. децембар.
Стевањдан је за Бугаре породични празник који је пун весеља и радости. Према веровању, он затвара циклус, односно стару годину. Сви чланови породице се по традицији окупљају за празничном трпезом на којој су јела са киселим купусом и пита са месом.
Име свеца носи и једна велика светиња – Гвоздена црква Светог Стефана у Истанбулу која је везана за борбу за независност Бугарске православне цркве.
Реч је о тробродној цркви у облику крста, која је саграђена на обали Истанбулског Златног рога 1898. године када је бугарска заједница у граду на Босфору бројала 50.000 људи. За изградњу је коришћено 500 тона кованог гвожђа допремљеног из Аустрије. Олтар у цркви је окренут према Златном рогу, изнад припрате се уздиже звоник висок 40 метара. 8. септембра 1898. егзарх Јосиф I свечано је освештао цркву и дао благослов.
Црква стара 123 године јединствен је пример храма изграђеног од гвожђа. Радови на њеној рестаурацији почели су 2011. године, а завршени су 2018.
Стефан је међу најраспрострањенијим именима у Бугарској. Данас имендан славе Стефан, Стефка, Стајко, Стојан, Стојко, Стоил, Станка, Стојана, а такође и Венцислав и Венцислава. На дан када православни свет слави успомену на Светог Стефана припремили смо „Тропар Првомученику и Архиђакону Стефану“ композитора Георгија Попова, изводи Певачко удружење „Словенска беседа.““Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! - пева се у тропару Светом Стефану.”
Припремила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Мало пре ремикса култне нумере Марије Нејкове „Кад двоје крену“, који је урадио познати ди-џеј Фабрицио Паризи, певачица Деси Добрева је промовисала своју нову ауторску песму „На крају Земље“. Музику и текст написала је она, а за аранжман се обратила..
Млада певачица Paola је 2024. годину завршила позитивно "Снагом љубави" – не само песмом, већ и музичким путовањем до срца. "Идеја је да покажемо да смо сви лепи такви какви јесмо и да је веома важно шта носимо у срцу. ˈСнага љубавиˈ није..
Четрдесет друга песма у оквиру пројекта „Певајући уметници“ носи назив „Вага“, а изводи је Атанас Пенев, који је познат као фронтмен групе Б.Т.Р. Музику на стихове песника Калина Донкова написао је Момчил Колев. Аранжман је дело Калојана Колева, док су..