20. децембра Бугарска православна црква и верници прослављају Светог Игњатија Богоносца. Према предању, Исус је дозвао једно дете, поставио га међу апостоле и рекао: „Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско“. Свети Игњатије је био други епископ Антиохијске цркве после њеног оснивача – апостола Петра. Свети свештеномученик Игњатије је бачен лавовима, јер није хтео да се окрене од вере.
Постоје неке забране везане за Игњатијевдан. На тај дан се не сме излазити из куће. Ако се ипак то деси, обавезно је да се човек кући врати пуних руку. Према традицији нашег народа, на Игњатијевдан жене не треба да раде никакве послове, на тај дан се ништа не позајмљује нити се ишта износи из куће да не би „берићет напустио кућу“.
На Игњатијевдан је било веома битно ко ће први да уђе у кућу. Тај човек у народу је познат као полаженик, а сматрало се да од њега зависе срећа и напредак домаћинства. Веровало се да ако је он добар човек, донеће, здравље, срећу, благостање за укућане.
Све забране и ритуали на тај дан имају за циљ привлачење добрих сила и припрему за нови почетак.
Према народним веровањима, на Игњатијевдан су Богородици почеле порођајне муке. О томе како се „замучила божја мајка од Игњатијевдана до Божића“ пева се и у народним песмама које се изводе у ово доба године. Зато се на неким местима празник зове „млада година“, „млади дан“, „нови дан“.
Саставила и уредила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиje: архиваУ Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...