Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Песме о Богородици, малом Исусу и Божјем дрвету

Фотографија: архив
Неизоставни део прославе Бадње вечери је бадњак - дрвена облица која се обредно налаже на ватру домаћег огњишта и по којој се гата каква ће бити нова година. Бадњак треба да гори у огњишту током целе ноћи. Дрво за бадњак сече се на Бадњи дан, рано ујутро. Обавезно бира се неко плодно дрво. За избор дрвета и сечу бадњака били су задужени мушкарци. Обично се сече здраво и родно дрво – велики храст, буква или крушка. Само сечење бадњака представљало је посебан ритуал. Када мушкарци секу дрво пазе да се оно не дотакне тла и свечано га на рукама односе кући. Приликом уношења бадњака у кућу питају: "Славите ли Младог Бога?", а укућани одговарају: "Славимо, славимо Младог Бога! Добро нам дошао!".  Следе ритуалне песме које прате припрему бадњака за налагање на ватру. У једном крају дрвета направи се невелика рупа у коју се ставља тамјан, маслац, вино и замота се у ново ланено платно.

У песмама које се изводе на Бадњи дан увек се пева и о дрвету низ чије се гране спушта Млади бог. У некима од њих пева се о чудесном дрвету које је израсло до плавог неба а испод њега седи млада мајка Марија са малим Исусом у рукама.

О израслом Божјем дрвету певају и сестре Бисерове.

О магичном „Божјем дрвету високом“ пева се и у песми „Молитва Богородицe“ у извођењу вокалне формације „Светоглас“. У њој Божја мајка љуља Младенца и поручује да он одрасте и „узме Земљу очеву и небо дедино“.


 

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50

Jazz and Art Festival у Орешаку окупља извођаче са неколико континената

Друго издање Jazz and Art фестивала у Орешаку, од 11. до 14. јула, окупља извођаче са Кубе, из Аргетнине, Кине, Бразила, Србије, Француске и Бугарске, саопштила је Иванка Џабраилова, директор Националне изложбе занатства и уметности у..

објављено 11.7.24. 07.15