Последњи дани и сати децембра су време за свођење рачуна. 2020. и 2021. су биле посебније године, јер их је обележила глобална епидемија. Најважнија тачка са дневног реда нашег друштва је борба против Covid-19 па је у том смислу задатак да одредимо конкретни догађај који је обележио ову годину заиста тежак. Одлучили смо да то учинимо кроз поглед фотографа који својим објективом бележе важне тренутке наше свакодневице.

„Специјално за Бугарску су ове године најважнији догађаји били појава антиковид вакцина и процес вакцинације – наводи Вихрен Георгијев. – Важан догађај било је и паковање Тријумфалне капије у Паризу. Мислим да је тај тренутак повод за национални понос, јер се о Бугарској причало у целом свету. Други важни догађаји код нас били су избори, који су, бар за сада, обуставили дуго управљање нашом земљом које је довело до застоја.“

Први пут у 32-годишњој демократској историји Бугарске Бугари су своје право гласа у једној години остварили на три парламентарна избора – у априлу, јулу и новембру. Последњи избори су у ствари били „2 у 1“, пошто су одржани заједно са редовним председничким изборима.

Година богата политичким догађајима је прави изазов за сваког новинара, али фотографи имају могућност да у миру и у детаљима погледају фотографије са сваког догађаја, да одаберу и у свом архиву сачувају оне најимпресивније. Тако је поступио и фотограф Веселин Боришев, који је издао књигу-албум под насловом „Да ли се сећате, госпођо?“, а своје најмпресивније фотографије из 2021. годинеукључиће у други томса скоро сличним насловом. У речима којима он описује годину на измаку нема оптимизма, али оне звуче искрено и реално.

„Можемо рећи да је ова година била непријатно блесава. Лично сматрам да се у њој ништа лепо није догодило. За мене је реч 2021. године смрт. Смрт на позадини политичког циркуса који смо гледали у 45. и 46. сазиву Народног собрања, а мислим да се циркуска представља наставља.

Фотограф признаје да избор фотографија које објављује онлајн и у албумима одузима доста времена. Гротескни лик политичара је у њима намерно тражен.

„Иронија, лични однос, исмејавање – свега тога има у мојим фотографијама, наравно, све мора бити у одређеним границама које, међутим, ја сам постављам, јер су фотографије моје – каже Веселин Боришев. – Без личног односа, фотографија би само приказивала неке људе одевене у одело, који међусобно комуницирају или дају изјаву. Нажалост, већина јавно објављених фотографија је управо таква!“

Крајем двогодишњег периода пуног политичких и друштвених потреса, са каквим очекивањима и надама дочекујемо нову годину?

Фотограф Вихрен Георгијев још увек за себе тражи одговор. Међутим, зна да је промена кроз коју пролази свет потребна и на њу не треба гледати очајно и безнадно.

„Људима желим да се воле, нек буде више саосећајности. Уложимо напоре да се ослободимо себичности. Потребна нам је комуникација с људима, без конфронтације, без очекивања користи, без мржње.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: лична архива