Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дунавско коло – невидљива нит између Бугара широм света

Ретко ко зна да је омиљено свих генерација Дунавско коло, које се традиционално игра у првим тренуцима нове године, написано једне пролећне вечери. Коло, које као да је инспирисано буђењем природе, ствара невероватан осећај лакоће и снаге које продиру у сваку ћелију. Дунавско коло је невидљива духовна нит која повезује милионе Бугара ма где год се они налазили како би ојачала њихов осећај заједнице и припадности. Играју га сви – и млади и стари, чак и они који не знају кораке јер његова мелодија плени дух, а ритам нас испуњава радошћу и већ на прве тактове ноге саме заиграју.

„Заиста је омиљено коло свих Бугара,“ каже Ива Тодорова из Фондације за културу и фолклор „Таратанци“. „Толико смо га заволели да чини ми се да не можемо да почнемо годину без њега. Игра се у свим крајевима земље, без обзира на то што је северњачко. Име је понело по истоименом комаду који је композитор Дико Илијев написао 1937. године. Име кола варира од места до места дуж обале Дунава и у средишњем делу северне Бугарске. Тако га, рецимо, неки називају Свиштовским, Трновским, Северњачким, а кораци кола – пет корака напред, три корака – назад, потврђују колико је, у ствари, битно да увек будемо за два корака испред.“

Облике које формирају кораци појединих бугарских кола случајно су 2014. године приметили млади оснивачи Фондације „Таратанци.“ На форуму који је организовало Удружење „Уједињене идеје за Бугарску“ они су пронашли иновативну методу приказивања бугарских кола помоћу графичких фигура које настају приликом игре.


Доследност је приказана бојама и бројевима како би сваки почетник могао да испрати покрете и кораке.

„Било је јако занимљиво када смо заиграли Дунавско коло. Знамо да му се фраза понавља и да се игра укруг и на графици се појавило нешто што је подсећало на таласе Дунава. Свако коло има своју позадину и линије у боји које показују метричку пулсацију, а у случају овог кола, линије су зелене и плаве боје, то су и неке од боја карактеристичних за вез на ношњама у северној Бугарској.“


Наравно, дигитализација није замена него позив људима да оду у салу где би се уживо упознали са традиционалним играма. С друге стране, ово је један од начина да сачувамо кола којима прети нестанак пошто се ређе играју. Стога, фондација намерава да изради графичке фигуре што је могуће више кола и да их дигитализује. До сада су обрадили 40 бугарских кола од укупно преко 300 народних игара. 


Лепо је видети да све више младих људи показује интересовање за народне игре које представљају својеврсну везу са бугарским коренима. 

„Можда је то генетски кодирано у нама и чак и да не знамо тачне кораке, ритам нас води,“ каже Ива Тодорова и додаје: „Поред правог кола, Дунавско коло је постало химна коју сви знамо. И ако желимо да неком странцу испричамо о нашем фолклору, посебно на неки празник, немогуће је да не споменемо Дунавско коло.“


Ове године је Фондација „Таратанци“ освојила европску награду за културно наслеђе „Европа Ностра“ за дигитализацију и неговање бугарских кола. Ова награда је велико признање за њен рад посвећен уједињењу Бугара и очувању бугарског духовног наслеђа.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: taratanci.com, YouTube


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20