Одвајкада у Бугарској дочекујемо 1. јануар уз жеље сурвакара који и данас обилазе куће у првим сатима првог дана нове године:
„Сурва, весела година!
Велико класје на њиви,
црвена јабука у башти,
жути клип кукуруза на стаблу,
велики грозд на лози…“
И још:
„Сурва, весела година!
Живи и здрави били,
догодине, догодине и заувек!“
У обичају Сурвакање учествују дечаци између 4 и 12 година старости. Обилазе куће и лепо украшеном дреновом гранчицом – сурвачком, тапшу укућане по леђима уз жеље за здравље, берићет и благостање. Домаћини им дају воће, кравајче, орахе и ситан новац.
Ево још једне сурвакарске песме у којој се такође пева: „Сурва, весела година!“. Музику је написао Тодор Бакалов. Пева Андон Даскалов.
„Сурвакари“ је наслов песме коју изводе сестре Ива и Ева Валентинове. Оне су и водитељке фолклорних програма БНР. У њиховој ауторској песми пева се о обичају Сурва који се у њиховом родном крају изводио 13. јануара, као и о савременим димензијама фолклорних традиција. У песми има пуно оптимизма и весеља.
После лепих жеља сурвакара и Радио Бугарска вам жели све најбоље у новој 2022. години! Да вам она буде мирна, срећна и плодна!
Превела: Албена Џерманова
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..
Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..
Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..