„Не почиње све од нуле, већ од Куле“ – шале се становници најсеверозападнијег града Бугарске и додају, при том сасвим оправдано, да Бугарска почиње управо од њиховог града који је смештен близу граничног прелаза „Вршка Чука.“ Или, ово је прво насељено место на бугарској територији након уласка из суседне Србије. У центру града уздиже се стара кула по којој је он добио име. Она је била део римског каштела Кастра Мартис.
Утврђење које је саграђено у 3-4. веку чувало је један од важних римских путева од Бононије (данашњег Видина) до Сингидунума (данашњег Београда). Подигнуто је на месту старог трачког насеља из првог миленијума пре Христа. Крајем 4. века, Готи су фортификацији нанели велику штету, после њих дошли су Авари који су је готово у поптуности уништили.
Од некадашњег утврђења Кастра Мартис остала је само једна одбрамбена кула
„Она је део тзв. квадрибурга који чине четири куле, а висина сваке од њих је била од 18 до 20 и више метара,“ каже Цветелина Тодорова из Општине Кула. „До данас је сачуван само део куле која никад није реконструисана. У непосредној близини налази се Историјски музеј где су изложени артефакти пронађени у оквиру археолошких ископавања на овом локалитету.“
У музејској збирци су, поред артефаката, пољопривредни, зидарски, дунђерски и други алати које су користили становници утврђења.
Локална самоуправа има амбицију да препороди привреду и развија туризам. У те сврхе почела је активно да ради на пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Србијом. „На територији општине је укупно 9 села, нека од њих су неко време била српска, овде живи и влашко становништво. И све то обликује наш свакодневни живот и фолклор који су јако специфични,“ прича Цветелина.
2016. године је у центру Куле своја врата отворила Етнографска кућа која има за циљ да кроз више од 1.000 изложених предмета, које су поклонили мештани, госте града упозна са културним богатством овог краја. Најстарији предмет у збирци је ручни млин од хромела из 17. века.
Становници Куле поносе се својом кухињом и пре свега тзв. кулским мешаним.
Овој мирисној мешавини зачина мештани су посветили фестивал који на летњи Ивањдан (24. јун) окупља госте с обе стране границе и прераста у важан гастрономски догађај и фолклорни празник.
„У припреми кулског мешаног (мјашаног) користе се со, чубар, алева паприка, црни бибер, мајчина душица и друге биљке у различитим комбинацијама. И сами можете да замислите колико домаћи топао хлеб посут овом зачинском мешавином може бити укусан. Други специјалитет карактеристичан за наш крај је тзв. кулско пржено у којем су јаја главни састојак, а њима се додају паприка, коприва и друго поврће и производи из кућне радиности,“ каже Цветелина Тодорова.
Град има и Уметничку галерију. Галерија у Кули смештена је у породичној кући чувеног бугарског сликара и некадашњег ректора Академије ликовних уметности у Софији проф. Александра Поплилова. „Сваке године организујемо пленер уз учешће студената који преточе лепоту локалних кућа и традиција на своја платна. Најбољи радови постају део збирке галерије,“ прича Цветелина.
Осим тога, град Кула је надомак Белоградчишких стена и лепог подунавског града Видина. Дакле, гостију у овом крају има, а мештани их дочекују са топлом погачом и традиционалном мешавином зачина.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: bulgariatravel.org, Општина Кула
Популарни туристички водич „Лонли планет“ сврстао је бугарско зимско одмаралиште Банско на Пирину међу најбоље дестинације које треба посетити следеће године у свом водичу „Best in Travel 2025,“ преноси БТА. Платформа описује Банско као „градић..
Бугарска је домаћин Годишњег састанка Европског удружења туристичких агената и туроператора. "Домаћинство овог састанка је изузетна част за Бугарску и знак поверења европске туристичке заједнице у нашу земљу. Искористићемо ову прилику да..
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..