Буџетом за 2022. годину који се очекује да на снагу ступи у априлу предвиђено је да средства за финансирање политика у области образовања и науке буду у износу од 6,4 млрд лева, од чега је за најстарију и најугледнију научну институцију у земљи – Бугарску академију наука (БАН), издвојено 119,860 млн лева. То је новац за управљање 42 института, колико их има у склопу БАН, издавачком кућом, библиотеком и научном архивом. Разочаравајући, понижавајући и нечувено - овим речима су научници БАН оценили буџет предвиђен за Академију. Према њима, 2022. ће бити још једна у низу година у којој ће дисбаланс између научника БАН и ван ње наставити да расте.
„2022. године ће плате наставника у просеку порасти 12% и достићи ће 125% просечне месечне зараде у земљи. И 2021. године је најнижа плата наставника била већа од просечне плате једног професора у БАН,“ рекао је у интервјуу БНР проф. Емануил Мутафов, директор Института за истраживање уметности БАН.
Проф. Мутафов је категоричан да већ годинама уназад БАН не добија наменска средства за одржавање већине института, а додатне субвенције које прима користе се углавном за плате.
„Ми смо Министарству образовања и науке предложили да се буџет за БАН повећа за најмање 30 млн лева,“ каже Мутафов и додаје: „Од чега је 28 млн лева било намењено за повећање зарада чланова БАН, што је више него потребно, а преосталих 2.300.000 лева смо планирали да искористимо за покривање трошкова струје, грејања и воде. Министарство образовања пристало је да појача буџет за плате за 20. 400 000 лева, али Министарство финансија није одобрило предлог.“
Тренутно просечна месечна зарада у БАН износи 834 лева (око 417 евра), један асистент прима 946 лева, а професор – 1.246 лева. Према подацима Националног завода за статистику, просечна месечна зарада у Бугарској износи 1.543 лева, у Софији је она 2.037 лева. Или, плата чланова БАН је упола нижа од просечне. Академији је преко потребна институционална подршка како би се сачували и развили експертиза и потенцијал БАН, убеђен је потпредседник и дописни члан проф. Стефан Хаџитодоров:
„Ми добијамо финансијску подршку и привлачимо немало новца из европских програма и Фонда за научна истраживања,“ рекао је проф. Хаџитодоров и наставио: „Али је понижавајуће бити сведок стварања вештачке поделе на научнике Академије и оне у другим институцијама ван ње. Надам се да ћемо избећи ситуацију од пре 10-12 година када смо били приморани да запослене шаљемо на неплаћено одсуство како бисмо имали новац да изгурамо годину,“ рекао је проф. Хаџитодоров.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: архива, БГНЕС
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..