Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Градске туре – могућност да се упознамо са историјом зграда подигнутих до 40. година 20. века

Ако познаје историју друштво може имати активнију улогу у очувању архитектонског наслеђа

Фотографија: БГНЕС

На територији главног града Бугарске постоји преко 1.400 објеката који су део непокретног културног наслеђа. Само 600 њих има статус заштићеног објекта – објаснио је Љубомир Георгијев, бивши директор општинског друштва „Софијаплан“. Гломазне административне процедуре и пропуста и нетачности у документима многих од тих зграда, који су често само у папирнатом облику, омогућавају манипулисање подацима о њиховом стању и статусу, а то омета правилну процену и поступак доношења закључка о њиховом значају за друштво и стручњаке.

У свом извештају објављеном 2019. године је Служба за ревизију јавног сектора указала на низ дефицита, како у области законске регулативе која уређује очување непокретних споменика културе, тако и у области контроле њиховог очувања. И док институције с једне на другу пребацују  одговорност, мноштво зграда препуштено је милости времена, а бугарски градови губе свој лик.


Међутим, постоји нада, а она је повезана са добрим познавањем историје и стања зграда које чувају отиске прошлих времена. Управо је то кључ ка активнијем учешћем грађана у дебати о њиховом очувању. А разлог је то што су људи склони да воле и чувају ствари које познају.

„Наша мисија је пре свега да скренемо пажњу на постојећи проблем.  Надамо се да ће и људи који су одлучили да предузму радње на штету таквих објеката, поново размислити и одустати“ – објаснио је Радио Бугарској Васил Макаринов, кустос Политехничког музеја у Софији.

Васил Макаринов
Иако кошта пуно напора и посвећености, задатак је остарив  – то доказује рад Васила Макаринова и његових сарадника. Вођени љубављу према архитектонском наслеђу, људи из Фондације „Бугарски архитектонски модернизам“ су већ остварили једну важну победу – спречавање рушења Терминала 1 аеродрома у Софији, који представља пример архитектуре 40. година минулог века.  

Упознајмо архитектонско наслеђе с почетка 20. века

Васил Макаринов и његови пријатељи нуде специјалне туре Софијом ради упознавања архитектуре из првих деценија 20. века. Сви који желе имају прилику да виде интеријер два изврсна стана и да се тако врате назад у прошлост и осете аутентични дух тог доба.


Тешко је рећи тачно који је данас број насељених и одржаваних станова тог типа. Али може се претпоставити да их је све мање, о чему сведоче бачени поред контејнера карактеристични украсни елементи, врата, столарија и намештај, који им у ствари дају онај непоновљиви шарм, каже Васил Макаринов.

„Преко посете тих станова желимо да покажемо да је и данас могуће да човек у њима живи – категоричан је он. –  Да би неко место било добро за живот, није увек обавезно грандиозно реновирање. Власник може да обнови његов аутентични интеријер. То би са своје стране могло резултирати чак и растом цене некретнине“.


Из Фондације спроводе теренска истраживања у земљи. Једно од њих одвело их је у Варну. Тамо су за почетак маја планирали обилазак зграда подигнутих у периоду између Првог и Другог светског рата.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, foundationbma.org


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Раки Бело

Доц. Раки Бело: Албанци су толерантан народ и цене Бугаре

Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика..

објављено 11.7.24. 11.10

Проф. Љубомир Гаврилов: У првом кругу Французи гласају срцем, у другом – разумом

Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..

објављено 9.7.24. 13.00

Климатске промене доносе веће трошкове и ризик од сиромаштва за многе Бугаре

Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..

објављено 9.7.24. 11.20