19. фебруара 1882. године је на тада највишем месту у Софији, југоисточно од цркве Свете Софије, положен камен темељац за изградњу саборне цркве у бугарској престоници. Храм је по идеји председника владе и друштвеног посленика Петка Каравелова подигнут у знак сећања на ослободиоце Бугарске од Османлија.
Одлука о изградњи храма, посвећеног руском кнезу и светитељу Руске православне цркве Александру Невском, небеском заштитнику цара Александра II – ослободиоца Бугара, донета је 1879. године на седници Уставотворног народног собрања у тадашњој престоници Трнову.
Упркос томе што су темељи храма положени 1882. године, радови на изградњи почели су 1904. године, а црквена звона су се први пут огласила 1913. године.
Храм Светог Александра Невског је монументална петобродна базилика са припратом и звоником. Изграђен је по узору на византијске катедрале у Русији из друге половине 19. века, а коришћени су и средњовековни и други елементи. Црква се простире на површини од 3.170 квадратних метара и у њу може да стане око 5.000 верника. Куполе храма су позлаћене, звоник му је висок 53 м. Има укупно 12 звона од којих најтеже има чак 12 тона, а најлакше 10 тона.
У осликавању цркве учествује 36 бугарских и руских сликара на челу са познатим чешким сликаром Иваном Мрквичком. Амвон, архијерејски и царски престо, као и читав под у цркви израђени су од мермера, алабастера и оникса у византијском стилу са старословенским мотивима. Спољашњу фасаду храма израдили су италијански и бугарски мајстори каменоресци, док су орнаменти дело вајара Вилема Глоса. У завршним радовима на изградњи и украшавању храма је активно учествовао и славни бугарски архитекта Јордан Миланов. У крипти храма посетиоци могу да виде једне од најдрагоценијих радова бугарских иконописаца. Она заузима читав простор унутрашњости храма и служи као филијала Националне уметничке галерије за стару бугарску уметност.
Припремила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..
Скоро сто експоната из трезора Историјског музеја „Искра“ у Казанлаку биће приказано на међународној изложби скупоцених артефаката из трачког доба у Музеју „Пол Гети“ у Лос Анђелесу крајем године, саопштила је Општина Казанлак на својој Фејсбук страници...
Бугарска православна црква и њени верници 20. јула славе успомену на старозаветног пророка Илију. О поштовању нашег народа према овом богоугоднику сведочи..