Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Где си верна ти, љубави народна”

Фотографија: архива

Историја ове песме део је борбе бугарског народа за националну независност током петовековне османске владавине. Створио ју је Добри Чинтулов - бугарски учитељ и народни будитељ, борац за црквену независност, који је завршио Одеску духовну семинарију. Тамо је написао текст песме, а мелодија је највероватније настала на основу тада популарне песме, чији је наслов већ заборављен.

„Где си верна ти, љубави народна” је песма-симбол буђења једног народа. Буђења које је почело од „искре љубави према отаџбини” а касније прерасло у „бујни пламен”. Она и још неколико других револуционарних песама Добрија Чинтулова међу којима су „Устани јуначе балкански“ и „Ветар хучи, планина стење“ јачале су дух бугарских патриота за време Априлског устанка и Руско-турског рата од 1877-1878. године који је Бугарској донео ослобођење. 

Превела: Албена Џерманова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Народни оркестар БНР затвара сезону новом продукцијом и сјајним солистима

Народни оркестар БНР ће вечерас под управом Димитра Христова затворити сезону концертом на којем ће бити изведени искључиво премијерни наслови. Програм укључује 17 нових комада и аранжмана песама које ће представити сјајни солисти, који су у..

објављено 20.6.24. 09.00

Љубо Киров дочекује лето новим синглом и албумом – „Ново срце“

Љубо Киров једна је од звезда бугарске музике које последњих година пуне највеће сале. Публика, код које свака његова нова песма изазива одушевљење, сада има још један повод за радост, јер је певач пре неколико дана објавио албум „Ново срце“. На..

објављено 19.6.24. 10.15

Бугарске народне песме су непреводиве, али их свет сматра магичним

Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре,..

објављено 18.6.24. 10.15