Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Данас су Велике Задушнице

Молимо се за покој душа преминулих

Фотографија: БГНЕС

Бугарска православна црква и верници обележавају данас Велике задушнице као знак сећања на све преминуле. Велике задушнице увек падају у суботу, пред Месне покладе, седам дана пре почетка Великог поста. Упркос томе што се ове задушнице зову Велике, према Цркви, подједнако су битни сви задушни дани на које се молитвама и паљењем свећа сећамо својих упокојених. Није случајно што задушнице падају у суботу која симболизује полагање Исуса Христа у гроб. Тим поводом организују се богослужења посвећена упокојенима јер је Спаситељ дан уочи Васкрсења, који се увек обележава у недељу, провео у гробу.

Стога се на Задушнице не раде кућни послови да бисмо се у потпуности посветили и са захвалношћу присетили умрлих сродника и пријатеља.

На дан задушница иде се у цркву где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе посећује се гробље.

Поред куваног жита, на трпези се обавезно нађу хлеб и вино као симбол Тела и Крви Исуса Христа. Свештеник прекађује трпезу тамјаном, након чега закрсти жито, одломи парче хлеба и прелије вином.

У молитви учествују сви свештеници у храму и читају имена покојника која су верници пре службе уписали.

На тај дан се посећују и уређују гробови, обавља се парастос или помен, освећује се жито, свештеник прекађује и прелива вином гроб, пале се свећа за покој душа умрлих.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30