Кад март и пролеће закуцају на врата, сваки Бугарин зна да је поново дошло време за мартенице. Реч је о једном од симбола пролећа, амајлији од црвеног и белог конца коју људи једни другима поклањају верујући да ће им она донети здравље, срећу и благостање.
Бугари су од давнина веровали у моћ и победу светлости над тамом, добра над злом и управо та вера је дубоко уткана у традицију израде мартеница. Верујемо у њихову магичну моћ и носимо их све док не видимо процветало дрвеће и прве птице које су се вратиле с југа. Неки их не скидају чак ни после тога.
Приближавањем 1. марта, бело-црвене амајлије буквално преплављују улице свих бугарских градова. Централне улице и тргови престонице постали су својеврсне галерије на отвореном које маме пролазнике да застану и купе мартенице за родбину и пријатеље.
33-годишња Кристина Мрзакова је завршила економију и туризам у свом родном граду Варни, али је због неуролошке болести приморана да већину свог времена проводи код куће. Пре седам година почела је да се бави израдом мартеница по својим моделима, а лекари су јој рекли да рад рукама помаже и делује као лек за неуролошка обољења. Ове године је израдила већу количину – скоро месец дана је била у карантину који је искористила да направи нове мартенице:
„Цела породица се током карантина посветила креативном раду. Синови су ми помагали, али ми је супруг највећа подршка. У изради мартеница ми се највише допада то што си слободан да осмишљаш нове елементе и можеш да уградиш део себе у своје радове. Волим да додам нешто ново јер то људима увек измами осмех на лица. Тиме подстичем и њихову машту. Многи људи купују магнет мартенице, други траже оригиналне мартенице које ће послати својим пријатељима и родбини у иностранству.“
Кристина Мрзакова је једна од мајки у групи „Купи поклон од мајке детета са инвалидитетом.“ Каже да јој је чланство у њој најснажнија подршка у подизању синова који су са посебним потребама.
Тамо се родила и идеја о изради огромне мартенице достојне уписа у Гинисову књигу рекорда. Кристина је израдила традиционалне фигуре Пижо и Пенда, али људске величине.
Та несвакидашња мартеница се и данас може видети близу градске баште „Севастопољ“ у Варни. Уочи 1. марта ћете на истој локацији пронаћи и Кристину која продаје мартенице да би зарадила нешто за породицу:
„Израдила сам традиционалну мартеницу – Пижу и Пенду, која се свима много допала, тако су ми предложили да направим исту, али да буде већа. Тада сам одлучила да ћу их упркос тешкоћама израдити и драго ми је што сам успела и што се деца сликају са њима. За израду сам искористила преко 9 кг пређе, али са осталом декорацијом тежина им је премашила 10 кг. Увек се трудим да ману претворим у предност, а у томе ми помажу и мартенице,“ рекла је Кристина Мрзакова.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..