Данас за православне вернике почиње Васкршњи пост који траје 48 дана и најдужи је од сва четири поста. Велики пост има за циљ да вернике телесно и душевно припреми за најсветлији хришћански празник, празник над празницима – Васкрсење Христово, који се ове године обележава 24. априла.
Пост кроз покајање отвара пут ка Богу, стога је и Велики пост период током којег се морамо, поред одређених врста хране, уздржавати и од лоших мисли и дела који нас удаљавају од Бога.
Часни пост је најстрожи пост јер се претежно пости на води, а забрањена је конзумација хране животињског порекла. На менију верника који посте налазе се хлеб, воће, поврће, махунасто поврће, орашасти плодови, пиринач, житарице, леблебија и др.
Прва и последња недеља поста посебно се строго пости и конзумира се храна без уља, изузев суботе и недеље када је дозвољена употреба биљног уља и вина, али у ограниченим количинама. Риба се може јести само на Благовести (25. март) и Цвети (17. априла). Поста су ослобођени деца, труднице, дојиље и болесни људи.
Велика чертдесетница, како још Црква назива Велики пост, подсећа на Исуса Христоса који је постио 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Он је постио да би људима показао колико је битно уздржавати се од хране. Преиспитивањем себе кроз пост који нам доноси смирење поново добијамо право да једемо Божанску храну – евхаристију или Свето причешће за хришћане – тело и крв Христову.
Више о томе можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..