Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Црква Св. 40 мученика амблематична за бугарску историју

Средњовековни храм је подигнут и осликан по вољи бугарског цара Ивана Асена ІІ, у част његове велике победе над Теодором Комнином у бици код Клокотнице 9. марта 1230. г.

7
Фотографија: РИМ Велико Трново

Амблематична црква Св. 40 мученика у Великом Трнову чува драгоцена сведочанства о величини наших средњовековних владара. Међу њима су колоне кана Омуртага (815-831) и цара Ивана Асена ІІ (1190-1241) са чувеним натписом у 13 редова, којим се на бугарском језику проглашава велика победа Бугара код Клокотнице.


Током археолошких истраживања храма пронађени су гробови цара Калојана (1197-1207), цара Ивана Асена II и његове супруге Ане Марије. „Иван Асен II је један од највећих бугарских владара, јер је за време његове владавине Бугарска имала излаз на три мора и била је велико царство на Балкану“, рекао је др Иван Царов, директор Регионалног историјског музеја у Великом Трнову. Када се вратио из победоносног рата, владар је решио да је заиста светих 40 мученика било на његовој страни и подржало његову војску. „Из тог разлога, ова црква је постала главна црква престонице Трнова. Средином XIII века око храма је основан царски манастир „Велика Лавра".


„Црква је опстала као манастирска до XV века, када ју је османски владар претворио у џамију и била је џамија све до почетка XIX века. Најзанимљивије је то да су у храму сахрањивали бугарске цареве из династије Асеневаца, бугарске царице и најближе рођаке припадника те династије. Нажалост, када је црква претворена у џамију, сви ти гробови су уништени. Данас је очувано мало артефаката. Али најзанимљивији је гроб бугарског цара Калојана, заједно са његовим чувеним прстеном са печатом. Ово је једини царев гроб из средњовековља који можемо додирнути. Јер је други царев гроб – онај великог цара Самуила на острву Св. Ахил у Грчкој“ – прича др Иван Царов.

За време земљотреса 1327. године  храм је порушен скоро до темеља. Међутим, у XIV веку је обновљен, након чега је више пута преуређиван.  Упркос превртљивостима времена, храм Св. 40 мученика чува драгоцене  реликвије везане за традицију Трновске уметничке школе која је имала велики утицај на развој бугарског сликарства све до XVII века.  Очувани су поједини фрагменти календара са сликама, највероватније из друге половине XIII века.


Црква Св. 40 мученика повезана је са још једним значајним догађајем у бугарској историји. 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд је у њеном дворишту манифестом прогласио независност Бугарске након петовековне османске владавине.

Црква је обновљена почетком XXI века – наставља причу др Царов.– У 2005. години, након рестаурације која је потрајала 30 година, она је поново отворила врата за посетиоце. Сваке године обележавање празника Великог Трнова /22. марта/ почиње управо од ове цркве а наставља се на брежуљку Царевец. Тамо се изводе и хришћански ритуали – све у свему, реч је о веома занимљивом и посећеном месту.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: РИМ Велико Трново



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20