Амблематична црква Св. 40 мученика у Великом Трнову чува драгоцена сведочанства о величини наших средњовековних владара. Међу њима су колоне кана Омуртага (815-831) и цара Ивана Асена ІІ (1190-1241) са чувеним натписом у 13 редова, којим се на бугарском језику проглашава велика победа Бугара код Клокотнице.
Током археолошких истраживања храма пронађени су гробови цара Калојана (1197-1207), цара Ивана Асена II и његове супруге Ане Марије. „Иван Асен II је један од највећих бугарских владара, јер је за време његове владавине Бугарска имала излаз на три мора и била је велико царство на Балкану“, рекао је др Иван Царов, директор Регионалног историјског музеја у Великом Трнову. Када се вратио из победоносног рата, владар је решио да је заиста светих 40 мученика било на његовој страни и подржало његову војску. „Из тог разлога, ова црква је постала главна црква престонице Трнова. Средином XIII века око храма је основан царски манастир „Велика Лавра".
„Црква је опстала као манастирска до XV века, када ју је османски владар претворио у џамију и била је џамија све до почетка XIX века. Најзанимљивије је то да су у храму сахрањивали бугарске цареве из династије Асеневаца, бугарске царице и најближе рођаке припадника те династије. Нажалост, када је црква претворена у џамију, сви ти гробови су уништени. Данас је очувано мало артефаката. Али најзанимљивији је гроб бугарског цара Калојана, заједно са његовим чувеним прстеном са печатом. Ово је једини царев гроб из средњовековља који можемо додирнути. Јер је други царев гроб – онај великог цара Самуила на острву Св. Ахил у Грчкој“ – прича др Иван Царов.
За време земљотреса 1327. године храм је порушен скоро до темеља. Међутим, у XIV веку је обновљен, након чега је више пута преуређиван. Упркос превртљивостима времена, храм Св. 40 мученика чува драгоцене реликвије везане за традицију Трновске уметничке школе која је имала велики утицај на развој бугарског сликарства све до XVII века. Очувани су поједини фрагменти календара са сликама, највероватније из друге половине XIII века.
Црква Св. 40 мученика повезана је са још једним значајним догађајем у бугарској историји. 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд је у њеном дворишту манифестом прогласио независност Бугарске након петовековне османске владавине.
„Црква је обновљена почетком XXI века – наставља причу др Царов.– У 2005. години, након рестаурације која је потрајала 30 година, она је поново отворила врата за посетиоце. Сваке године обележавање празника Великог Трнова /22. марта/ почиње управо од ове цркве а наставља се на брежуљку Царевец. Тамо се изводе и хришћански ритуали – све у свему, реч је о веома занимљивом и посећеном месту.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: РИМ Велико Трново
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф,..