Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Пропагандне смицалице и лажне вести – постоји ли регулација друштвених мрежа у условима рата?

Тихомир Безлов
Фотографија: БГНЕС

Истраживање агенције Алфа Рисерч  спроведено четвртог дана рата у Украјини сведочи о озбиљном паду одобрења Владимира Путина у Бугарској до 32%. Међутим, развојем борбених дејстава руски хибридни рат је ушао у нову, још интензивнију фазу, која неминовно утиче на расположење друштва код нас. Тренутно се прокремаљске пропагандне смицалице невиђеном брзином шире у друштвеним медијима. „У Бугарској је доминантан Фејбук и главне руске тезе се шире управо тамо“ – тврди Тихомир Безлов из Центра за истраживање демократије. По његовим речима, код нас постоји велики број сајтова који шире руске аргументе и лажне вести а то је повезано са руским буџетима. Али, постоје ли механизми за праћење тог финансирања?

„Један од проблема је што то треба да кажу бугарске институције које се баве питањем страних финансирања а требало би да врше и функције контраобавештајних институција. Нажалост, ја до овог тренутка нисам видео да се то ради. А зашто? Сматра се да су институције те врсте инфилтрирали руски канали. Други разлог, по мом мишљењу, је везан за компетенције. Нажалост, ниво капацитета бугарских контраобавештајних институција је веома споран“ – каже Безлов.


У вези са инвазијом на Украјину учестали су антинатовски и антиевропски позиви у бугарским друштвеним медијима. Експерти сматрају да у условима рата таква расположења се директно тичу наше националне безбедности.

Али за разлику од Западне Европе и САД, у Бугарској не постоји институција нити инструмент за борбу против дезинформације и пропаганде таквог типа.  Најутицајније платформе Фејсбук и YouTube, до овог тренутка скоро и нису издвајале ресурсе за Бугарску. Разлог за то је чињеница да је тржиште веома мало и нема бугарских овлашћених институција са којима би те платформе сарађивале. По мишљењу Безлова, међутим, решење за тај проблем постоји:


„Институције, уз помоћ корпорација-власника великих друштвених мрежа, морају израдити бугарске инструменте за приказивање (обележавање) лажних вести и манипулације чињеницама. Али то је велики напор. Тренутно се супротстављање руској пропаганди остварује спонтано, на чисто људски начин – рецимо, људи виде кадрове рушења градова са хиљадама убијених и реагују“.

Тихомир Безлов каже да у Бугарској има много јавних личности, укључујући популарне политичаре, који своје профиле на Фејсбуку користе да би објављивали руске тезе. Са своје стране руски извори објављују одређени садржај који се после тога шири на друштвеним мрежама преко тролова, преко бугарских медија, преко различитих наших група на Фејсбуку итд. У глобалној мрежи су веома активни тзв. „корисни идиоти“. „Али за разлику од „агената утицаја“, који добијају неко финансирање, да би утицали на јавномњење у корист Русије, нема потребе трошити новац на дотичне „интернет дистрибутере“, јер они једноставно све раде због личних уверења“ – каже аналитичар из Центра за истраживање демократије.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Pixabay, БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15