У Бугарској су многе цркве у доба владавине Османског царства претворене у џамије. Међутим, у селу Узунџово, у околини града Хаскова, случај је супротан – џамија је претворена у цркву.
Данас је храм „Успења Богородичиног“ највећа сеоска црква у Бугарској. Некада се у њеном дворишту одржавао легендарни Узунџовски сајам, чија је слава стигла чак до Блиског истока и Северне Африке.
Више од два века село Узунџово се сваке јесени претварало у бучно средиште блиских и далеких култура. Трговци свих раса су гласно хвалили своју робу довезену из хиљада километара удаљених места, а купци су се жестоко ценкали за најбољу цену. Овде су се склапали важни послови између великих корпорација и пољопривредника из целе Европе. Али људи су долазили и чисто ради забаве. Циркуске трупе, егзотичне животиње и уметници привлачили су узбуђене гледаоце из свих крајева Царства. Трговина се одвијала поред данашње цркве „Успења Богородичиног“, која је некада била џамија.
Претпоставља се да је сајам 1593. године основао велики везир Синан-паша. Када је једном прошао кроз село и у близини рушевина старе хришћанске цркве угледао равну ливаду, решио је да је то право место за подизање великог конака, у којем би трговци и путници који су пролазили тзв. Цариградским путем преноћили, сазнајемо од Митре Тодорове из Туристичког информативног центра у Хаскову.
„Тада је он наредио да се на том месту изгради велики каравансарај у којем може да преноћи преко 2.000 људи, са 80 огњишта, са шталом за преко 1.000 коња, са сахат кулом. На рушевинама старе цркве Синан-паша је подигао велику џамију и одлучио да је то погодно место за пијацу на којој ће се нудити роба из целе Европе и са Истока. Узунџовски сајам је стицао све већу популарност а у најбољим годинама, крајем XVIII и почетком XIX века, сваке јесени дочекивао је 150.000 људи из целог света“, каже Митра Тодорова.
На сајму се могло наћи све и свашта. Овде су бугарски узгајивачи ружа продавали своје ружино уље. Гајтанџије, кожари, ножари, абаџије и др. нудили су своје производе на велико купцима из далеких земаља. Персијанци пак су продавали шарене мараме и ћилиме, Енглези – зачине и боје, Италијани – стаклено посуђе и свилене тканине, Руси – скупе коже и књиге итд. Поред тога, сваки град или округ је у оквиру сајма имао своју чаршију где су се, поред стоке, продавали и … робови. И још:
„Тамо су се склапали највећи послови између појединих земаља о извозу жита, коже и др, тј. о свему што се тражило и што су земље могле да размене једна са другом – каже Митра Тодорова. – Била је то и својеврсна берза рада, јер су, на пример, тамо школе „унајмљивале” своје наставнике за школску годину. На Узунџовском сајму се продавало све, па и оружје. Сам Васил Левски је 1871. а затим и 1872. године одлазио тамо тајно да купи оружје за предстојећи устанак.“
Шта је остало од некадашњег трговинског чуда у овом делу Европе? Готово ништа осим некадашње џамије, која је касније претворена у цркву. Али још када је она грађена, у њу су уграђени симболи различитих религија. „Вероватно да би посетиоци могли да се помоле свом Богу“, каже Митра Тодорова.
70. година ХІХ века у Османском царству су активно грађене железничке пруге, повећала се и улога морских лука трговачких бродова. Постепено је Узунџовски сајам изгубио на значају. Последњи пут одржан је 1876. године.
Недавно је општина Хасково у дворишту цркве приредила информативну изложбу, посвећену том сајму са идејом да оживи сећање на време када је Узунџово било водећи трговачки центар Балкана.
Превела: Албена Џерманова
Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..
Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..
Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник..