Бугарска православна црква и верници данас славе Благовести – дан када се хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити сина Божјег.
Данас, након две године пандемије коронавируса, незадовољни, огорчени или ћутећи пред ужасним вестима са ратишта више него икад имамо потребу за духовним вредностима. И сад, више него икад, схватамо колико смо повезани једни с другима, без обзира на то у ком делу планете живимо, какав нам је друштвени статус, школска спрема или шта смо по занимању, да ли смо верници или атеисти.
Благовести спадају у ред Богородичиних празника и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару. Празнују га сви, али највише жене због чега се у Бугарској обележава и као дан мајчинства. А нероткиње моле Божју Мајку за пород.
Благовести су још један повод да отворимо своја срца и покажемо милосрђе према сирочади, сиромашним људима и онима који су приморани да напусте своју домовину.
Данас се у православним храмовима широм Бугарске традиционално певају напеви у славу Деве Марије, те се читају молитве захвалности Богомајци, а верници је моле за заштиту од нечисте силе, здравље и благостање, мир и љубав међу људима.
У народу је тај празник познат и као Благовец. Према веровању на тај дан долази пролеће, а благу вест доноси кукавица. Веровало се да ко на Благовести чује кукавицу да кука, а сит је и има у џепу бар један новчић, током целе године неће бити гладан, а новчаник ће му бити пун.
На Благовести медвед и змије излазе из својих зимских скровишта. С краја света долазе виле које су добре све док их неко не наљути, чак помажу људима у невољи. Веровало се да обредно обилажење дворишта и куће штити од уједа змија. Обичај је био да жене и деца дижу галаму лупајући у металне предмете, углавном у шерпе и лонце, и понављају "Бежите змије и гуштери! Благовец стиже!" или „Бежите мишеви и змије, нек' нам дође благо жито!“ У неким местима змије се терају запаљеним крпама, а понегде их терају повицима: "Бежите змије и гуштери! Роде стижу!". Народ верује да и најопаснија змија неће напасти роду. Причало се чак да змија може да победи орла, али роду – никада.
На Благовести се устаје рано. У рано јутро домаћица би помела двориште, сакупила смеће на једно место и запалила ватру. Било је уобичајено да се ватра прескаче, а веровало се да ће онај ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.
Пчелари на Благовести отварају кошнице како би мед био сладак (благ). А на празничној трпези су присутна јела од рибе, обредни хлеб и мед.
Данас имендан славе Блага, Благо, Благовест, Благовеста, Благој и др.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..