Пандемија коронавируса је последње две године коренито променила наш начин живота и поглед на свет, а тиме и наше снове и тежње за будућност. Док су пре тога млади и активни људи у Бугарској као део свог успеха доживљавали добро плаћени посао и сопствени дом у великом граду, а села су била захваћена процесом депопулације, сада су ствари мало другачије. Данас многи наши сународници више би желели да живе у кући са двориштем, далеко од градске вреве и загађеног ваздуха, а пандемија је доказала да такав живот не искључује и добар посао који се може обављати од куће.
Многи су тај свој сан већ остварили. Само последње две године становништво у бугарским селима је порасло за 200.000 људи, при чему је половина њих (52%) радно способна. У 2021. години број новопријављених становника малих насеља повећан је за 108.550 људи а према прогнозама, 2022. године њихов број ће се повећати за још 90.000 – каже Борислав Борисов, председник Асоцијације бугарских села. По његовим речима, потражња за кућама у близини већих градова је 10 пута већа од понуда. Битне ствари приликом избора места су уређена инфраструктура и удаљеност до 80 км од града. Више се траже сређене, одмах усељиве куће са окућницом од најмање 1.000 квадратних метара. Важни критеријуми су и чисти ваздух, природа и осећај „безопасне“ слободе.
„Највећа предност је мир. Ја мислим да мир нема ману. Осим тога, човек је много активнији него у граду и ако жели може да сам узгаја своју храну“ – каже Цвета Јорданова, бивша председница општине села Комарево, у општини Берковица, северозападна Бугарска.
Пре око две године сама она је коначно одлучила да се за стално врати у своје родно село где данас живи са својим супругом Богданом. Као највећи недостатак свог новог начина живота Цвета наводи одсуство младих људи у селу са којима би волела да разговара и на чију би помоћ у случају нужде могла рачунати. Још увек се у малим насељима осећају последице депопулације. Али Цвета је и убеђена да у превазилажењу тих последица велику улогу може имати локална власт. На њој је да конкретно насеље претвори у пријатно место за живот према потребама његових житеља.
Међутим, треба знати да живот у селу никако није јефтин. Последње две године су некретнине у Софији поскупеле за 29%, а цене некретнина у селима су последњих 12 месеци порасле двоструко, кажу брокери за некретнине. Рат у Украјини још увек није утицао на ово тржиште, међутим растућа инфлација код нас и нејасна будућност су довеле до извесног смањења потражње. Већи део кућа захтева реновирање – комплетно или делимично, а за то је потребан новац и то у немалом износу. Осим тога, одржавање куће у селу понекад дође много скупље од одржавања стана у граду.
Зато је добро пре куповине сеоске некретнине „испробати“ сеоски живот. У томе помаже иницијатива „Некретнина без најамнине“.
Човек мора да има жељу и да осећа унутрашњу потребу за везом са природом да би начинио такав корак у свом животу, кажу они који су се определили за живот у селу. Међу њима је наш колега из регионалне радио-станице БНР у Видину Генади Вељов. Крајем прошле године он је купио некретнину у селу Синаговци, у околини Видина, где данас проводи већи део свог слободног времена у намери да се ускоро тамо стално настани.
„Определио сам се за Синаговци због изградње новог ауто-пута који ће пролазити у близини и који ће обезбедити одличну везу са Видином, где радим. Када ауто-пут буде изграђен, моћи ћу да од села до мог радног места стигнем брже него од неког стамбеног насеља у граду. Недостаци су то што нема могућности за забаву и разоноду, у близини нема здравствене службе.“
Упркос томе Генади Вельов чврсто верује да је будућност живот ван града! „Град је место за рад, за сређивање неких административних послова, за куповину…. али је живот ван њега много бољи!“
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, pixabay
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..