Срце, душа и цело његово биће заљубљени су у лепе уметности. Посвећеност којом ствара своје анимације осваја поверење и поштовање лидера у том сектору, међу којима су компаније „Волт Дизни“ и „Никелодион.“ Представљамо вам Бронислава Ликоманова, једног бугарског уметника у Лос Анђелесу.
Све је почело уз малу али битну помоћ, тада будуће, супруге Роси са којом су се упознали на Националној академији за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ у Софији. Бронислав се и данас сећа савета који је добио у тренутку када је већ мислио да одустане од анимације и окрене се лепим уметностима:
„Када су ме примили у класу анимације Доња Донева нисам био у потпуности сигуран да тиме желим да се бавим у животу. Увек сам мислио да су лепе уметности мој позив. Тада ми је она рекла нешто што често понављам себи – „анимација је уметност која у себе укључује све остале врсте уметности.“ Дакле, слободно могу рећи да сам захваљујући Роси открио лепоту и дубину анимације.“
У САД су се преселили пре 23 године, након што му је супруга освојила зелену карту. Упркос томе што су двоје већ нашли посао у струци – у једном студију у Софији, а радили су и на разним европским пројектима, Бронислав и Роси су одлучили да окрену нову страницу и наставе свој живот преко Океана.
„У то време сам био задовољан својим послом у Мађарској, а блиски контакти које сам одржавао са колегама и пријатељима из Бугарске као да су ме спречавали да замислим како ћу једног дана живети у Америци. Стога смо кренули са идејом да ћемо тамо радити неко време и вратити се. Али смо обоје готово одмах почели радити за један студио за анимацију и наш повратак више није био на дневном реду. Убрзо смо пронашли и уклопили се у нову средину, стекли смо нове пријатеље. Испоставило се да у америчкој филмској индустрији ради много Бугара,“ каже Ликоманов.
Иако је остао веран анимацији и ради на култној серији о Мики Маусу, серији „Лило и Стич“ и другим продукцијама, Бронислав Ликоманов није напустио и своју страст за сликарством и скулптуром. Недавно је добио једну несвакидашњу наруџбину од представника бугарске заједнице у Лос Анђелесу.
„Звали су ме и питали да ли бих радио на пројекту израде споменика писмености. Одмах сам пригрлио ту идеју. Ово је за мене питање части и са задовољством ћу то урадити, бесплатно. Док сам радио на скицама, дошао сам на идеју да је боље посветити више пажње самој писмености, него одређеној личности која је допринела њеном развоју. Макета споменика представља руку која држи књигу. Половина књиге представља стилизовано крило испод којег су прва четири слова азбуке – А, Б, В и Г. Висока је око 60 центиметара.
Процедура усклађивања са општином још није завршена. То је и разлог зашто споменик неће бити откривен 24. маја. Наши сународници желе да споменик буде постављен у парку и да постане један од симбола бугарске заједнице у Лос Анђелесу која тренутно броји преко 35.000 људи.
Прошло је више од две деценије откако су отишли у Америку, а Бронију и Роси Бугарска је често у мислима:
„Волео бих да долазим чешће него што сад долазим – једном у 3-4године. Јако сам срећан што успевам да одржавам контакт са пријатељима и колегама у Бугарској који раде у нашој филмској индустрији. Драго ми је што наша ћерка која има 28 година говори добро бугарски језик,“ рекао је на крају нашег разговора Бронислав Ликоманов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: лична архива, mfa.bg
Живот у иностранству није необичан за нашег сународника Марина Јотова. Слободно можемо рећи да је он својеврсни грађанин света. Има 34 године, а до сада је живео у неколико европских престоница. Тренутно живи и ради у Берлину, али његов животни пут..
Након што је 23 године свог живота посветио Краљевској ратној морнарици, Британац Дарен Картер је 2013. године одлучио да се повуче из војне службе. Признаје да је годинама пливао кроз немирне воде живота, без компаса и путоказа – од посла до..
Casa Bulgara или Бугарска кућа заузима водеће место у кулинарским водичима Сао Паула – највећег града у Бразилу, који има преко 12 милиона становника. Ова бурегџиница постоји већ скоро пола века на истој адреси, а у власништву је 75-годишње Шошане..