Атина ратификовала војни споразум са САД о помоћи

Неколико дана пре посете премијера Грчке Киријакоса Мицотакиса Вашингтону грчки парламент је ратификовао продужење билатералног војног споразума о помоћи између Грчке и САД на период од 5 година, уместо на 1 годину као што је до сада било. Споразум предвиђа коришћење четири војне базе на грчкој територији од стране војске САД, пренела је из Грчке дописница БНР  Катја Пеева. Министар спољних послова Никос Дендијас је изразио наду за јачањем присуства америчких војних снага у грчкој области Тракија. Атина очекује да ће тако бити ограничене провокације у том региону од стране Турске. У парламенту је Мицотакис рекао да је овај споразум својеврсно изгласавање поверења Грчкој која се, након инвазије Русије на Украјину, претвара у енергетски центар за регион.  

Очекује се да ће у САД Киријакос Мицотакис и председник Џо Бајден размотрити рат у Украјини, енергетску кризу и напетост на подручју Медитерануа, преноси Ројтерс.

Споразум о сарадњи између Грчке и САД је први пут потписан 1990. године.

Приступање земаља Западног Балкана ЕУ геополитички задатак Уније

19. маја председник Европског савета Шарл Мишел креће на тродневну турнеју по земљама Западног Балкана, јављају европске институције. Мишел ће посетити Србију, Албанију и Босну и Херцеговину, преноси Танјуг. Раније ове недеље је приликом своје посете Бриселу председник Србије Александар Вучић изјавио да очекује посету представника ЕУ како би се размотрио напредак Србије на путу европске интеграције.

Ове недеље је после Софије министар спољних послова Аустрије Александер Шаленберг посетио Северну Македонију и том приликом изјавио да се решење проблема у вези са започињањем преговора Републике Северне Македоније о приступању Унији ближи, преноси БТА. По његовим речима, отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом представља „геополитички задатак ЕУ и проширење никада није било толико важно као данас“.

Косово поднело захтев за приступање Савета Европе

Влада Косова је поднела захтев за пријем у чланство Савета Европе, преноси БГНЕС. Савет Европе има 46 држава чланица а за пријем нових чланова потребни су гласови 2/3 њих. Наде Приштине за чланство су се повећале након искључивања Русије из Савета Европе, јављају медији на Косову. Председник Србије Александар Вучић је са своје стране изјавио да би подношење захтева за пријем Косова у чланство Савета Европе представљало кршење уговора између две државе који су закључени уз међународно посредовање и подвукао да ако се то деси уследиће „озбиљан одговор“ и биће последица.

Сваки други Румун размишља о емиграцији

Од почетка рата у Украјини, сваки други Румун је помислио да емигрира, а Немачка, Француска и Велика Британија су прве земље у којима би тражио нови посао. То показују подаци које је пренела платформа за запошљавање, а цитира их Радио Румунија. Главни разлози за одлазак из земље су: жеља за променом средине и земље у којој раде (38%), лична и породична безбедност (24%), жеља за остваривањем већих прихода (21%), жеља за професионални развој (14%) и жеља за рад у безбеднијем региону, где се не осећа утицај рата (4%).

На Кипру почеле расправе о легализовању еутаназије

60% Кипрана жели да еутаназија буде легализована, показује спроведено истраживање које је представљено у парламенту. Оно је део покренуте јавне расправе о законодавним изменама у том правцу, преноси дописница БНР са Кипра Бранислава Бобанац. Истраживање које је у периоду од децембра 2021. године до марта 2022. године спровео Национални одбор за биоетику обухвата 750 људи старијих од 18 година (375 жена и 375 мушкараца). Народни посланици намеравају да након широког социјалног дијалога и консултација са медицинским специјалистима, у сарадњи са универзитетима на Кипру и Адвокатске коморе Кипра, израде нацрт о изменама и допунама Кривичног законика. Свети синод у Никозији се противи тој идеји, јер је за цркву еутаназија морално неприхватљива.

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, архива