Недавно је Васељенски патријарх Вартоломеј признао Македонску православну цркву, али под именом “Охридска архиепископија“. На тај начин Македонска црква, која се одвојила од Српске православне цркве 1967. године, више није расколничка, него канонска. Овај важан црквени догађај као да је остао некако незапажен за Бугаре, већина којих тешко да зна да је Охридску бугарску архиепископију као правну наследницу Преславске патријаршије 1018. године основао византијски цар Василије ІІ – Бугароубица.

Према историјским изворима, након што је освојио Бугарску, Василије II је Патријаршију снизио на ранг Архиепископије, са седиштем у Охриду,  али је ипак сачувао њену самосталност и њеном предстојнику дао титулу “Архиепископ Охрида и целе Бугарске“. Након постојања 749 година, она је 1767. године уништена султанским ферманом, њену дијецезу присвојила је Цариградска патријаршија. Два и по века касније, Охридска архиепископија е обновљена, али у ком циљу и који је био залог?

„Наравно, да би постојао канонски континуитет, Македонци тврде да су наследници Охридске архиепископије, што је нормално, јер је центар ове архиепископије у Македонији – рекао је новинар Горан Благоев за телевизију БТВ. – Међутим, ова Архиепископија не би била могућа да није било Цркве Првог бугарског царства. У свим документима Василија ІІ – Бугароубице изричито се наводи: „Затекли смо поглавара ове цркве у Охриду.“

Сагласну Статуту Бугарске православне цркве (БПЦ), “Бугарска патријаршија је правни наследник Плисковске архиепископије, Преславске патријаршије, Охридске архиепископије, Трновске патријаршије и Бугарске егзархије. Она је уједињена и недељива.“ Зато су бугарски историчари непоколебљиви да је признавање Македонске цркве под именом Охридска архиепископија задирање у наше историјско памћење. Међу њима је и проф. Дарина Григорова, предавач Историјског факултета Софијског универзитета “Климент Охридски“:

„То је наше духовно наслеђе, јер је Бугарска православна црква правни наследник Бугарске охридске архиепископије. То је део рата против православља, а преко васељенског патријарха то се већ догодило и у Украјини признавањем расколника с његове стране. Сада је удар на нашу Цркву и опет на Православље. Мислим да треба реаговати."

Историчар-медиевиста проф. Христо Матанов признавање Македонске православне цркве види не толико као противтежу БПЦ, већ као заплет велике геополитичке интриге између Московске патријаршије, Украјинске патријаршије, Македонске цркве, Српске патријаршије и Бугарске патријаршије.

“Јавна је тајна да Васељенски Патријарх игра по америчким правилима и тешко да је тренутак за доношење ове одлуке случајно изабран“ – рекао је проф. Матанов у интервјуу регионалној радио-станици БНР у Пловдиву. – “Иако религиозна тема није толико директно умешана, Васељенски патријарх очигледно жели да овим чином подржи Украјинску цркву, па макар и индиректно“.

Иако незванично, због здравственог стања бугарског патријарха Неофита, за БПЦ је “признавање Македонске цркве под именом Охридска архиепископија неприхватљиво“:

“Ако Македонској цркви буде дато име Охридска архиепископија, то ће за нас бити веома лоше. То би нас лишило већег дела наше црквене историје и нашег правног лица“, рекао је Ловчански митрополит Гаврило.

"Одлука Васељенске патријаршије мора бити преведена веома тачно да бисмо знали шта је речено, али је јасно да Васељенски патријарх обнавља евхаристијско општење са Охридским архиепископом и народом, односно признаје канонски статус Македонске православне цркве. “У самој одлуци се нигде на дефинише њено име, али се она помиње као Охридска црква. Видећемо како ће реаговати и Српска црква, јер је њој поверено регулисање административних питања.  Видећемо шта ће она одлучити“, рекао је ловчански митрополит.

“По мом мишљењу, ова одлука ствара више проблема – истиче новинар Горан Благоев, према коме је БПЦ пропустила прилику да још 2017. године Македонку цркву призна као “цркву-ћерку“ и сада ће бити приморана да прихвати њену независност“.

Каква ће бити реакција Српске православне цркве, која је такође створила  Охридску архиепископију,можемо само да нагађамо. А што се наше цркве тиче – док се Његова светост патријарх Неофит не опорави, не може бити  званичног става.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, БГНЕС, Пламен Христов