Древни центар Банског чува историју овог нашег прелепог планинског града, који је последњих деценија познат пре свега као планинско одмаралиште и фестивалски центар. Али је град познат и по храму Свете Тројице – једном од највећих хришћанских храмова на Балкану.
Освећен је 1835. године, а осликали су га Димитар и Симеон Молерови, представници чувене Банске иконописне школе. Звездано небо са облацима и анђелима на плафону цркве дочарао је Вељан Огнев из Добарске школе.
Према градској легенди, док је осликавао плафон Вељан је угледао Софију Бенину – сестру Неофита Рилског, чија се породична кућа, и данас очувана, налази у непосредној близини цркве. И … планула је њихова љубав. Међутим, то је друга прича.
Амвон цркве Свете Тројице привлачи посебну пажњу ишараним стилизованим цртежима. Управо са тог амвона је 5. октобра 1912. године истакнути бугарски песник Пејо Јаворов, који је предводио чету која је учествовала у Првом Балканском рату (1912-1913), прогласио слободу Банског речима: "Браћо, од данас сте већ слободни Бугари!". Ове речи су исписане на споменику песника подигнутом у дворишту цркве.
О храму Свете Тројице у Банском постоје и многе легенде, а једна од њих везана је за Лазара Германа. Ко је он, како је подигнут храм, шта је карактеристично за његов архитектонски план, о звонику са сатом у дворишту храмовног комплекса Свете Тројице сазнаћете ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архивa
30. новембра Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог апостола Андреја Првозваног који је међу најпоштованијим свецима код нас. Према истраживачима, Свети Андреј је у 1. веку проповедао Христово учење и на просторима данашње..
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...