Подкаст на српском
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

Шта очекује Бугарску – мањинска влада или превремени избори?

Дестабилизација коалиције резултат је различитих фактора а превремени избори су могућ излаз из кризе

Фотографија: БГНЕС, архива

Последњих пет дана главна тема у Бугарској је криза у Влади до које је дошло након што је коалициони партнер „Постоји такав народ“ напустио коалицију. Политиколози и аналитичари активно расправљају о узроцима изненадног повлачења министара из редова партије шоумена Славија Трифонова и последицама тог потеза по владајућу коалицију.

Међународна ситуација долива уље на ватру бугарског политичког котла.


„Један од важних узрока дестабилизације јесте рат у Украјини – наводи заменик председника парламента Атанас Атанасов. – У овом тешком сукобу Русији је потребан пробој у евроатлантску заједницу и она посвећено ради у том правцу. Руске специјалне службе у Бугарској користе `унутарполитичке рупе` у земљи, како би изазвале ову дестабилизацију, да би у једном тренутку промена ситуације довела до тога да Бугарска више не буде поуздан савезник НАТО."

Што се тиче болне теме бугарског вета на започињање преговора о приступању Северне Македоније ЕУ, Атанасов је убеђен, да њу Србија и Русија активно користе као још један адут за дестабилизацију Владе код нас.

Постоје три могућа излаза из тренутне ситуације, навела је у интервјуу БНР политиколог Цветанка Андреева.


„Први је мањинска Влада,  што је већ предложила тројна коалиција. Могућа је и нова Влада широког консензуса у оквиру овог парламента, као што су предложили из `Постоји такав народ`. Наравно, варијанта су и добро нам познати избори. Предстоји да видимо како ће се одвити ствари у парламенту. Међутим, за мене је важно то што скандали чији смо сведоци не одговарају актуелним друштвеним проблемима. Расправе нису везане за проблеме људи, већ за конзумацију власти, што још једном заредом удаљава политички живот од друштвеног живота.“

Водећа политичка снага у бугарском парламенту – „Настављамо промену“, је спремна за превремене изборе, али ће уложити све напоре да до њих не дође, изјавила је начелник кабинета премијера Кирила Петкова Лена Бориславова. “Ниједна парламентарна снага не гледа на превремене изборе као на жељену варијанту и ја не мислим да нека од њих има за циљ да изазове изборе“ – изјавио је председник Стратешког савета при председнику Бугарске професор Александар Маринов.


“ Настављамо промену, Бугарска социјалистичка партија и Демократска Бугарска изјављују да желе да и даље управљају земљом, међутим, питање је како ће то они постићи. Оно што тренутно знамо је да представници формације `Настављамо промену` воде разговоре са појединим народним посланицима из партије `Постоји такав народ` како би, ако могу, обезбедили  потребних 12 гласова у парламенту да би се усвојио ребаланс државног буџета, а у каснијем периоду и да би се усвојили важни закони у вези са исплатом европског новца у оквиру Плана за опоравак. Ту, међутим, настаје још један проблем – како ће бити образложена евентуална политичка подршка. Ако је реч само о 12 гласова, који ће доћи и нестати, у зависности од ситуације, политичка позиција Владе ће бити слаба и скоро сигурно је да ће бити критика.“

У 32-годишњој историји бугарске транзиције три владе су покушале да претворе Бугарску у нормалну западну земљу – Влада Филипа Димитрова, Влада Ивана Костова и актуелна Влада Кирила Петкова – подвукао је у интервјуу БНР политиколог Евгениј Дајнов:


“Тренутна ситуација ме много подсећа на ситуацију после свргавања Владе Филипа Димитрова. Он је покушао да спроведе реформе и да одвоји Бугарску од Русије, али је свргнут с власти и тада је упозорио да се тако отварају врата хаосу, а кроз та врата су после ушли мишичави утеривачи дугова и руска агентура. Актуелна Влада се одлучно ослободила зависности од руског гаса, чврсто је стала на европске позиције, а то је помрсило планове представника владајуће гарнитуре последњих 20 па и више година.”

Са своје стране је политиколог Александар Димитров казао да сматра да су превремени избори неизбежни. “Најављена је борба против корупције и управо је она ујединила четири политичке снаге, формирана је коалиција, али је после све прерасло у спорове о положајима и именовању и то је снажно збунило бираче” – рекао је он и додао:


Да би постојала мањинска влада, потребна је парламентарна култура коју ми немамо. Осим тога у парламенту треба да постоји више политичких снага  – потребни су актери који нису номинално проглашени учесницима у Влади нити опозицијом, који би међутим, епизодично подржавали предлоге Владе.”

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографие: БГНЕС, БНР – архива

Више из ове категориjе

ЕУ и званично обуставила увоз руског угља

Од 10. августа Европска унија и Велика Британија укидају увоз руског угља у складу са новим санкцијама Заједнице Русији. Русија је међу највећим произвођачима и извозницима угља у Европи. 2021. године је у земље западне Европе извезла 48,7 млн..

објављено 10.8.22. 09.11

Украјинске снаге руше мостове преко Дњепра

Уједињене нације се надају да ће напади на нуклеарку Запорожје у Украјини престати и Међународна агенција за атомску енергију имати приступ централи, рекао је генерални секретар светске организације Антонио Гутереш. Нико на свету се не може осећати..

објављено 8.8.22. 09.05

Хроника балканских догађаја

Темељни уговор са СПЦ може да сруши Владу Црне Горе Демократска партија социјалиста (ДПС) председника Мила Ђукановића у среду је и формално предала у скупштинску процедуру предлог за изгласавање неповерења Влади Дритана Абазовића због..

објављено 5.8.22. 13.27