Прича о Ивањдану је попут лепе бајке о чудотворној моћи биљака, младости и лепоти. Бајка, којој се радо враћамо сваке године 24. јуна, причамо је својој деци да би она осећала поштовање према народној мудрости и традицији. И данас многи Бугари изводе древне обреде и обичаје везане за Ивањдан. Обично су то травари, присталице биљне медицине, жене и девојке из фолклорних група, каквих има у скоро сваком бугарском селу, па и у многим градовима. У рану зору, пре изласка сунца, они одлазе по ивањско биље. Верује се да биљке убране на Ивањдан пре изласка сунца имају изузетна лековита својства, јер се у ноћи уочи празника небо отвара, звезде силазе на земљу и омађијају траве и цвеће.
На Ивањдан изузетну лековиту моћ поседује и вода. Веома популарна је легенда која каже да се на тај дан Сунце рано ујутру купа у „живу воду“ и „плеше“ од среће. А затим креће ка зими. Ако неко види тај бајни Сунчев плес, биће здрав током целе године. На Ивањдан Сунце благосиља све реке, језера, изворе. Некада су се млади и стари купали пред само свитање зоре у оближњој реци или се умивали росом за здравље.
Једна легенда казује да је Бог створио човека од блата, оставио га на сунцу да се осуши, па сео да се одмори. Али, пошто је био уморан, задремао је. Дошао је тада ђаво и прстом у више наврата пробушио Божје створење. Да би поправио штету, Бог је сакупио траве и ставио помало од њих у сваку рупу. Затим је благословио траве да постану лековито биље. Пропустио је само једну рупу кроз коју су болести почеле да продирају у људско тело. Зато народ верује да је порекло лековитог биља везано за вечиту борбу између добра и зла, између Бога и ђавола.
24. јуна Бугарска православна црква слави рођење Светог Јована Крститеља, пророка и претече.
Брање биљака на Ивањдан је према старој традицији праћено извођењем ритуалних песама. И данас их изводе приликом реконструкција тог обичаја које се организују у целој Бугарској.
Ивањдану посвећене су и многе новокомпановане песме у духу наше традиционалне, народне музике. Међу њима је песма ˮИвањдан“ коју су снимиле сестре Ива и Ева Валентинове.
У њој се пева о младим девојкама које су у рану зору, одевене као за празник – у бело, кренуле по биље.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: pixabay, лична архива
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Променљиво облачно
Претежно облачно
Облачно